Поруке љуљашке с бодљама

Визуелним језиком, као што писац користи речи, уметница Кристина Николић „исписала” је причу приказану на изложби „So much furniture and light in dis room”. Поставка је приређена у Галерији Дома омладине и део је кустоског пројекта који воде Александра Степановић, Марија Бјелић и Наталија Паунић из „Вождовачке галерије”.

Љуљашка је била главни експонат. Посетиоци су је  загледали, додиривали, па и пожелели да се у њој испруже и башкаре, али су због бодљи и ланаца одустајали, дивећи се само оригиналном дизајну. Многи су тумачили да љуљашка носи поруку „привлачна сам, али ме посматрај са одстојања”.

У ћошку су место добили велики улични новогодишњи украси, они су били без своје праве улоге. Појашњавајући овај пројекат, кустоскиње су објасниле да ствари постају јасне тек када се именују, све до тада су сунђер, све до тада не постоји граница. Постоји бескрајно учитавање, ланчана реакција – кад предмет добије више од једног значења и пренесе се на ствари около. Једна боја на другу, метал на памук, обична реч на метафору.

Ауторка је радећи на овој поставци имала и романтични, љубавни угао из ког је деловала, па то њеном стваралаштву даје одређену топлу и меку форму у разумевању.

Кристина Николић рођена је у Новом Саду. Похађала је Факултет примењених уметности у Београду, Одсек савремено одевање. Тренутно похађа студије на Одсеку нови медији Факултета ликовних уметности у Београду. Део је уметничког колектива „Институт за аплауз”.