Нови Београд никао уз ударнике

Једни започели, други наставили и завршили. Тако би, у једној реченици, могло да се објасни како је почела изградња Новог Београда.

Колико год све изгледало једноставно, ипак није. У свим списима се тврди да су радови кренули 11. априла 1948. године, што је тачно. Али, тачно је и да је 20. маја 1938. тадашњи председник владе Милан Стојадиновић „свечано отворио радове на исушивању земљишта на ушћу Саве у Дунав где ће се подићи Нови Београд”.

Оба датума су, желели то неки или не, ушла у летопис о настанку новог града на левој обали Саве.

Дугогодишњи уметнички фотограф и филмски сниматељ Немања Будисављевић недавно нам је поклонио фотографије о изградњи Новог Београда са жељом да то обелоданимо на страницама „Магазина”. Те фотографије се до сада нигде нису појављивале, док је прича о изградњи Новог Београда мање-више позната. Заједно са фотографијама показао нам је и своје белешке о омладинским бригадама, ангажованим на градилиштима, посебно на првом багеру којим су и ударени темељи новог града.

Дански багер

У старим материјалима је записано да је идејни творац Новог Београда био тадашњи градоначелник Београда Влада Илић, а да је, доцније, у социјализму, један други градоначелник, Бранко Пешић, такође много помогао да на некадашњој мочвари израсту велике грађевине, станови, затим палата СИВ (сада палата „Србија”), Студентски град, хотел „Југославија” и десетине других објеката...

Хроничари су забележили да је 19. маја 1938. Стојадиновић повукао полугу и пустио у рад дански багер тако што је кроз дугачку цев савска вода са песком почела да куља напоље. Главни извођачи радова били су стручњаци из Данске који су допремили и огроман багер „Сидхавн”. Допремљен је бродом кроз Ламанш, Гибралтар, Средоземно море, Дарданеле, Босфор, па преко Црног мора и Дунавом до нашег главног града. Београд ће те дане памтити по томе што је на његово пристаниште усидрен први поморски брод.

За ондашњу власт је исушивање терена било прескупо и, народски речено, превелики залогај. Убрзо је почео и Други светски рат, а багер, чудо тадашње технике, једног тренутка се нашао на дну Саве. После ослобођења је, на иницијативу инжењера Бранивоја Нешића, извађен из реке и оспособљен за рад под називом „Колубара”.

– Као млад фотограф бележио сам многе догађаје, између осталог и изградњу Новог Београда – пребира по успоменама Немања Будисављевић. – Снимио сам и први багер који је равнао терен како би се ископали темељи за нови град на левој обали Саве.

Годину дана пре него што је 1948. званично започела изградња Новог Београда стигао је велики број акцијаша да припреми терен за огроман посао који је чекао грађевинце и мајсторе разноразних струка.

– У наредне три године око 200.000 средњошколаца, студената, радника и инжењера градило је нови град. Скромно обучени одсликавали су подручје са којег су дошли, али никоме није мањкала жеља да ударнички ради. Чини ми се да се у ударништву мало и претеривало, јер су се постизали готово невероватни резултати. Нико се није жалио на услове рада, смештај, храну. Време заноса и другарства надјачало је сваку невољу – присећа се Немања.

Тек постављеним шинама клопарали су вагонети са песком, земљом и шљунком. У почетку се много тога радило ручно и на мишиће. Велику баруштину убрзо је прекрио песак. Оно што је за власт до Другог светског рата било прескупо да уради, за нову, социјалистичку постао је пројекат од државног значаја.

Сукоб са Информбироом зауставио радове

– Први изграђени објекат је зграда Радничког универзитета отворена 29. новембра 1949. године – сећа се Немања.– А, онда је 1950. године, због сукоба са СССР, изградња Новог Београда обустављена...

Тек 1960. почиње његова интензивна градња у којој предњаче станови у популарним „блоковима”. Аеродром у Сурчину отворен је 1962, а три године касније, па све до 1974. на чело Београда долази легендарни Бранко Пешић.

– Снимао сам све што би ми „запало за око”, па и тренутке кад су, од 1968. до 1970, долазили акцијаши-бригадири да помогну изградњу ауто-пута и измештање пруге – пропратио је коментаром многобројне фотографије. – Железничка станица у Земуну налазила се преко пута данашњег хотела „Југославија“, док се до Новог Београда стизало само испод подвожњака, доцније познатог по студентским демонстрацијама 1968. Мост „Газела” отворен је 1970. године.

Нови Београд је у почетку замишљен као соцреалистички град. Таквог га је 1946. године нацртао архитекта Никола Добровић. Постоји и документ да је први урбанистички план новог насеља на некадашњој мочвари урађен још 1923. Омладинци су радили оно што је од њих тражено. Радили су ударнички, постизали рекорде и певали. У слободном времену су играли шах. Кад нису били на градилишту, похађали су културне, политичке, војничке и фискултурне курсеве.

Што се песама тиче, осим партизанских, револуционарних, често се чула у то доба веома популарна „Градили смо пруге, али то није доста. Градићемо Београд да буде к’о Москва”. Није Београд постао као Москва, али је зато убрзано растао Нови Београд, дело младих људи, младих градитеља и стручњака. Како се године одмицале, бивао је све већи и лепши. То траје до дана данашњег.

Прво кафана на Тошином бунару

Осим Удружења за улепшавање леве обале Саве, за настанак Новог Београда се, између осталог, везује и прича о првој кафани са таквим именом. Земљорадник Петар Кокотовић је 1924. година на Тошином бунару отворио кафану са називом „Нови Београд”. Кад је почела масовна градња, међу првим објектима били су они баш у овом крају, познатији као „Павиљони”.

САВА ПОДНЕЛА НАЈВЕЋИ ТЕРЕТ

Радови који су почели маја 1938. на исушивању терена за будући град значили су и да се продубљују речно корито Саве, одакле је узиман песак. Тадашња власт је поручила „да ће за неколико година нестати велике баруштине које ће покрити песак. Изнад тога ће се наталожити земља, обавиће се парцелисање, да би једног јутра радници ископали темеље за прву кућу”.