Модерније од савременог

НЕДЕЉА ДИЗАЈНА У БЕОГРАДУ
Конференција овогодишњег, трећег по реду, Belgrade Design Week-а носила је назив „Mодерно на квадрат”. Одржана је током прошле недеље у згради некадашњег хотела „Југославија”, икони наше модернистичке архитектуре.

Како се налазимо у времену хипермодернизма потребно је пронаћи начине да се првобитна модерна пренесе на савремено друштво. На питање, да ли стара правила и даље важе, одговарале су нам многе светске звезде из области дизајна и архитектуре којима је савремено синоним свакодневице, а велико питање шта је то заправо модерно.

Ове године, чини се, највећу пажњу привукли су аутори који су своје каријере започели без претходног формалног образовања. Зато на почетку врло бојажљиво а онда на веома духовит начин, одбранивши се обиљем фантастичних „инсталација” индустријског дизајна, подједнако функционалних колико и уметничких, изненадио нас је Француз Ирван Буроле који са својим братом Ронаном експериментише на нивоу звука и светла стварајући транспарентне, једноставне и свим ситуацијама и просторима прилагодљиве објекте. Радови двојице браће налазе своје место подједнако у музејима и продавницама.

„Бумастично” предавање одржала је Бриџет Ломан главна уредница designboom.com сајта који је направио праву револуцију у професионалној комуникацији између клијената и дизајнера. Сајт је уједно и галерија интернационалног карактера на којем се могу својим радовима представити креативци различите доби и професија.

Константин Грчић је на овој конференцији гост-домаћин и готово је немогуће замислити конференцију без његових предавања. То како се једној столици може посветити много година живота могли смо чути ове године прошавши комплетан процес рада од почетне фазе истраживања до готовог производа. Грчић је овогодишњи добитник „BDW – Design award Banka Intesa master card” награде. Сасвим оправдано.

Једно од можда најкориснијих предавања које би се одмах могло применити у овдашњој пракси јесте предавање Мишел де Боер вође студија Дамбар из Холандије, познатом по креирању визуелних идентитета градова па и читаве холандске државе. На обиљу примера могли смо видети приступ проблематици и начинима њеног разрешавања. Представљени су и нереализовани пројекти овог студија као што су идеје за нове холандске кованице евра у облику различитих смајлија, као и светлосне анимиране архитектонске инсталације на разним светским локацијама.

(/slika2)Да је дизајн комуникацијска дисциплина одавно нам је познато. Али да и архитектура то може бити испричао нам је Даниел Либескинд без сумње једно од највећих имена савремене архитектуре.

Иако доста касно, архитектура постаје његова основна професија, данас га знамо као некога чија каријера има глобалну кривуљу. Презентујући своје пројекте: Јеврејски музеј у Берлину, Imperial War Museum у Манчестеру, мастер пројекат World Trade Centre – Ground Zero на Менхетну и др. Окупирао је сву пажњу како маштовитим и креативним решењима, добром техничком изведбом пројеката, тако и својим оптимизмом и ентузијазмом који плени. Кад се сумира јасно је – таква је и његова архитектура. То је архитектура дијалога, архитектура која нам прича, тера нас да осећамо и да чујемо тишину.

Музеј Јевреја у Берлину ауторов је покушај да сложен историјски проблем посетиоцима представи на разумљив начин. Историја за њега није у прошлости, она је део садашњости и део будућности. Како и сам потиче из породице која је преживела холокауст, био је јако добро упознат са историјом Јевреја, што ће резултирати објектом који изазива снажну емоцију која се осећа кроз пропорцију, простор, ехо и светло.

У тренутку завршетка рада на овом музеју, 11. септембра 2001, на, можемо рећи, другој страни света записаће се нови тренутак у историји. И опет ће свет остати згрожен начином и бројем страдања цивила. Либескинд је касније добио прилику да реализује меморијал и на том месту.

Био је то добар тренутак да се повуче паралела са пројектом који се ових дана покреће у Београду, а о којем се повела дискусија и међу учесницима овогодишње недеље дизајна. Наиме, у плану је израда меморијалног центра Старо сајмиште. Места на ком је страдало 45.000 људи, највећим делом Рома и Јевреја, за време Другог светског рата. Иако је бројка импозантна, мало је оних који су са овом чињеницом упознати. На градској влади велика је одговорност и потреба да учини све да историја не буде заборављена.

Да је архитектура професија са пуно оптимизма доказ је Зона Тортона. Гости из Италије Маурицио Риботи и Лука Фоа приближили су слику овог невероватног места које сваке године угости хиљаде излагача, архитеката, дизајнера и студената на интернационалном нивоу, на невероватних 28.000 квадратних метара.Колико је велико интересовање за овај простор говори и бројка од 80.000 посетилаца на годишњем нивоу.

У истом граду, Милану, започет је и заједнички пројекат два велика имена која смо имали прилику да видимо и чујемо са појединачним презентацијама. То су Арне Квинс и Патрициа Морозо (коју називају краљицом дизајна модерног намештаја). Њен рад одликује савршена линија, пропорција са правом мером контраста и невероватна способност да све ово помири на једном месту.

Шест дана, мноштво локација, много стваралаца, безброј понуђених решења да живот учине лепшим, функционалнијим и савременијим.

Једно је јасно: бавили се дизајном, архитектуром или музиком, потребно је пратити позитиван ток кретања. На крају и сам смисао дела које ови аутори стварају јесте да свет учине бољим местом за живот. Истина, не би свет без њих престао да постоји, али би, без сумње, био монотон!