Ердоганова битка за Истанбул

Мимо своје воље, председник турског парламента Бинали Јилдирим морао је после само седам месеци да поднесе оставку на ту функцију како би могао да се бори за фотељу градоначелника Истанбула.

„Ја сам у јулу био први шеф парламента који је изабран на ту функцију после увођења председничког система владавине у Турској, а сада сам први председник парламента који је морао да поднесе оставку како бих на локалним изборима могао да се борим за место градоначелника Истанбула”, јетко примећује Јилдирим, који је, тврде у његовом окружењу, тешка срца после само неколико месеци напустио парламентарно здање у центру Анкаре. Али, царска се не пориче: тако је одлучио свемоћни газда државе и владајуће Партије правде и развоја (АКП) – Реџеп Тајип Ердоган.

Када је средином јануара председник Ердоган кандидовао свог оданог сарадника Јилдирима за градоначелника, у опозиционим странкама су одмах рекли да мора да поднесе оставку јер, према уставу, председник националне скупштине треба да се понаша као надстраначка личност. У почетку, Ердоган и Јилдирим се нису освртали на те захтеве, али када су се нашли под притиском јавности, укључујући и еминентне правнике, нису имали куд и морали су да устукну. По кратком поступку, за новог председника парламента посланици су изабрали познатог правника Мустафу Шентопа, члана владајућег АКП-а. Јилдирим је сео у први воз и из престонице отпутовао у Истанбул како би се укључио у већ захукталу кампању за локалне изборе који се одржавају крајем месеца.

Тај кадровски потез АКП потврђује колики значај Ердоган придаје предстојећим локалним изборима. Биће то за њега нова велика провера после увођења председничког система у априлу 2017. године. Тада су уставни амандмани које је предложио прошли на референдуму тесном већином. У Истанбулу Ердоган тада први пут није успео да освоји већину гласова. Сада он покушава да поврати изгубљено поверење. У ватру је убацио Јилдирима, најјаче „кадровско оружје” којим располаже његова странка.

„Да би се победило у Турској, прво се мора победити у Истанбулу”, објашњава шеф државе зашто је у изборну игру убацио доскорашњег премијера и председника меџлиса.

И сам Ердоган је пре 25 година своју вансеријску каријеру, коју, додуше, многи оспоравају, започео баш као градоначелник мегаполиса на Босфору, који је највећи трговински, финансијски и културни центар не само у Турској него у том делу света. У њему живи сваки пети становник земље. Ердоган најављује да ће у кампањи обићи све општине Истанбула како би трасирао пут за победу свог кандидата Јилдирима.

Најновије анкете потврђују да је однос снага између Народне алијансе (коалиција АКП и радикалне десничарске Партије националистичког покрета) и опозиционих странака изједначен. Највећа битка ће се водити за челне позиције у Истанбулу и Анкари, која је дубоко подељена. У трећем по величини граду, Измиру, традиционално побеђује социјалдемократска Републиканска народна партија и ту Ердоган досад није имао шта да тражи.

На локалним изборима учествује укупно дванаест политичких партија које су већином минорне. Председнику Ердогану иде наруку и то што су опозиционе странке разједињене јер нису успеле да се договоре око заједничких кандидата сем у неколико градова.

С великом пажњом се прати како ће на изборима проћи прокурдска Народна демократска партија (ХДП), која је од 2015. године трећа по снази странка у парламенту. У међувремену, њено руководство, као и дванаест посланика и више градоначелника из њених редова, нашло се у притвору под оптужбом да подржавају, како их власти називају, „курдске терористе” у југоисточној Анадолији.

„Влада ће увести принудну управу у свим општинама у којима њихово руководство државним парама финансира терористе у земљи и на северу Ирака, где они имају базе”, изјавио је председник Ердоган на једном предизборном скупу у централној Анадолији.