Право и заповест разума

Копаоничка школа природног права улази у четврту деценију постојања. Са више хиљада учесника и две хиљаде аутора стручних рaдова из Србије, региона и целог света, препозната је као „енциклопедија савременог права” и „празник пријатељства”, како је навео професор Универзитета „Сорбона” Гзавије Блан-Жуван у „Међународној ревији за упоредно право”, која је објављена у Паризу.

Током последњих 12 година школа се одржава под покровитељством Унеска – Организације УН за едукацију, науку и културу, која је децембарске сусрете правника на Копаонику оценила као веома важан међународни догађај који брани људска права. Ове године, од 12. до 17. децембра, тема сусрета је „Право и заповест разума”. О томе за „Политику” говори проф. др Слободан Перовић, оснивач и идејни творац Копаоничке школе природног права, председник Комисије за израду Грађанског законика и дугогодишњи шеф Катедре за грађанско право на Правном факултету у Београду.

Јубиларни сусрети правника на Копаонику одржани су под насловом „Праведно право и стварност”. Често сведочимо раскораку између права, правде и стварности.

Са једне стране, право кодификовано у законима резултат је људског ума – разума, а са друге стране стварност нам показује нешто сасвим друго. У стварности имамо тероризам, геноцид, еколошке катастрофе, уцену и глад у великом делу света. Данашња стварност је „Хирошима антиумности”. У низу узрока непоштовања људских права, један узрок је судбоносан за опстанак живота, а то је нуклеарно наоружање намењено масовном уништавању људи и других живих бића на нашој планети. Зато сви облици употребе или само поседовање у сврху употребе нуклеарног оружја представљају злочин против човечности.

Ми данас често причамо о владавини права, али је неопходно да пре тога говоримо о владавини културе и о култури мира и опстанка. Унеско високо цени чињеницу да учесници Копаоничке школе разматрају питање како да се са изградње владавине права пређе на изградњу владавине културе, у којој поштовање људских права и основних слобода, мир и узајамно разумевање сачињавају темељ заједничког живота у мултикултурним друштвима, насупрот насиљу, дискриминацији и нетолеранцији.

Како у правном животу делује уцена, као део стварности?

Данас се све завршава уценом у међународном праву, па и у домаћем. Политичка, финансијска, економска или војна моћ основ је за узурпацију такозваног права контроле стања људских права и примену дуплих стандарда, јер се неједнако поступа са једнаким стварима. Уцена је данас прво слово азбуке међународног јавног поретка. Она је заробила слободу опредељења човека и свих његових мирољубивих асоцијација. Уцена и насиље, као средство за постизање интереса организованих или неорганизованих уценитеља, представља знак осиромашене културе која често иде све до степена осиромашеног уранијума и наоружане неправде. Уцена је парадигма и образац непоштовања људских права и принципа толеранције, прокламованих у декларацијама УН. Уцена даље води у одмазду и освету, често и у крвну освету. Једна повреда људских права „лечи се” другом повредом тих права, често већом, једно убиство је „оправдање” другог и тако у недоглед. Природна права и слободе човека претварају се у своју супротност, у вољу и самовољу тренутно јачих, оних који својом наоружаном неправдом спроводе насиље уместо културе мира и међукултурне толеранције.

Да ли право има моћ да успостави одговорност за овакву злоупотребу људских права?

С позивом на заштиту људских права, постижу се војни, национални, политички или неки други циљеви. Увек када се у остварењу тих интереса људске жртве лицемерно називају „колатералном штетом”, постоји злоупотреба људских права која носи вишеструку правну и моралну одговорност, ако не тренутну, онда историјску свакако, која може бити и тежа од тренутне.

Каква је улога разума, будући да тема овогодишњег сусрета правника на Копаонику носи назив „Право и заповест разума”?

Само организовани разум, организована умност човечанства, има природни мандат да нас изведе из постојећег стања опште опасности и уведе нас у културу мира и опстанка. Она то може и мора. Када је умна снага човечанства успела да у прошлости ослободи свет од окова антиумности, на пример од робовласничког поретка, и то без потпоре кодификованих људских права, онда данас, са далеко већим интелектуалним и технолошким пространством, она има императивну дужност да оствари примену прокламованих права људскости, раскош права и целину правде.

На Копаоничкој школи започео је и рад на будућем грађанском законику. Када се очекује завршетак његовог преднацрта и како учесници доприносе јавној расправи?

Јавна расправа о преднацрту грађанског законика Републике Србије, која је под ингеренцијом Министарства правде, приводи се крају на Копаонику, где је и започела. У том смислу су публикована и изложена јавности три тематска двоброја часописа „Правни живот” са текстом преднацрта грађанског законика са укупно 835 страна и бројним алтернативним решењима. Можемо рећи да је Копаоничка школа родно место будућег грађанског законика. То ће бити модерна кодификација грађанског права, која треба да траје за будућност. Управо се на Копаоничкој школи расправља о свим питањима важним за законик, јер се рад школе заснива на Хексагону природног права, који чине шест стубова правне цивилизације: право на живот, на слободу, на имовину, на интелектуалну творевину, право на правду и право на правну државу. У оквиру ових шест катедри, учесници раде у 23 секције, које посебно расправљају о питањима која се тичу здравља, екологије, спорта, слободе личности, својине и наслеђа, уговора и одговорности за штету, пореза, арбитража, осигурања, радних односа, банака, кредита...

Који круг правника чини учеснике Копаоничке школе природног права?

Учесници су правници са разних универзитета, академија, научних институција, судова, адвокатуре и других правосудних организација, управних органа и јавних служби, удружења грађана, невладиних организација, привредних предузећа и привредних асоцијација, банкарских осигуравајућих организација, као и других друштвених институција. Списак свих аутора реферата публикован је у Библиографији радова.

Посебна почаст француских правника

Ове године Копаоничкој школи посвећен је и чланак у међународном правном часопису који излази у Паризу.

Професор Универзитета „Сорбона” Гзавије Блан-Жуван, објавио је чланак у „Међународној ревији за упоредно право”. У чланку је објаснио да број правника који сваког децембра долазе на Копаоник из целог света варира од године до године између хиљаду до више од две хиљаде и описао атмосферу као „празник пријатељства” и „неуморну борбу за напредак права”. Нагласио је да после четири дана „слободне и страствене дискусије о великим проблемима нашег времена”, учесници доносе „поруке” које се достављају надлежним органима власти и тако утичу и на судије и на законодавца, односно на реформу права. На крају је подвукао да Копаоничка школа „храбро и одлучно делује у служби читавог једног народа, па чак и шире”, и да због тога „француски правници, који су одавно пријатељи Србије и који су је пратили у искушењима кроз која је пролазила, не могу данас да пропусте да им безрезервно одају почаст која им припада”.