Оштећења у озонском омотачу

Мада је примена Националног програма за заштиту озонског омотача започета с приличним закашњењем у односу на друге земље, у Србији је из употребе избачено 650 тона супстанци које оштећују озонски омотач, каже Мирослав Спасојевић, саветник у Министарству заштите животне средине, поводом 16. септембра, Међународног дана заштите озонског омотача. Овај успех постигнут је, пре свега, због тога што је Мултилатерални фонд одобрио око седам милиона долара бесповратне помоћи за обнову технологија у двадесетак малих и средњих предузећа. По његовим речима, смањење потрошње супстанци које оштећују озонски омотач у Србији одвија се у складу са одредбама Монтреалског протокола који је пре двадесет година потписан у канадском граду Монтреалу

"Захваљујући овом међународном споразуму, као и помоћи развијених земљама у развоју, већ је избачено из употребе 95 одсто супстанци које оштећују озонски омотач, а налазе се на контролним листама Монтреалског протокола", каже Спасојевић. Очекује се да ће до 2010. године све те супстанце бити избачене из употребе. Захваљујући томе очекује се да ће се обнова озонског омотача, то јест враћање у стање какво је било пре 1980. године догодити у периоду измећу 2050. и 2075. године.

Он истиче да је, захваљујући Монтреалском протоколу, избегнута појава милиона случајева рака коже, као и десетина милиона бенигних промена на кожи и очне катаракте.

Будући да супстанце које оштећују озонски омотач значајно доприносе климатским променама, њихово избацивање из употребе ставља Монтреалски протокол у први план и у погледу заштите климе, коментарише он. Њихово елиминисање има исти ефекат као да је у периоду од 1990. до 2000. године смањена емисија гасова са ефектом стаклене баште за 25 милијарди тона угљен-диоксида.

Поменути успеси су навели претходног генералног секретара Уједињених нација Кофија Анана да 2003. године изјави "да је Монтреалски протокол најуспешнији међународни споразум у области заштите животне средине".

Пример заштите озонског омотача је врло поучан, како у погледу небриге према планетарним ресурсима, а тако и у погледу успешног деловања међународне заједнице и добре сарадње развијених и земаља у развоју у оквиру Уједињених нација.

Како подсећа Спасојевић, развијени свет је о свом трошку обавио трансфер технологије са оних које оштећују озонски омотач на оне које не оштећују. Без финансијске подршке развијених, који су прихватили своју одговорност за оштећење озонског омотача, земље у развоју не би биле у стању, или не бар у релативно кратким роковима и тако ефикасно, да учине исто. Уважавајући те реалности, а уз подршку Организације уједињених нација, развијени су прихватили да формирају Мултилатерални фонд за реализацију Монтреалског протокола. Овим путем је у последњих 12 година за потребе земаља у развоју обезбеђен износ од око две милијарде долара ради увођења нових технологија, које не оштећују озонски омотач, у земље у развоју.

Због небриге, или, прецизније речено, недовољне опрезности у увођењу нових хемијских једињења у широку примену, свет је био суочен са губитком глобалне заштите, са несагледивим последицама по читав живи свет планете.

С друге стране, кад је проблем уочен и дефинисан начин његовог решавања, целокупна међународна заједница је деловала врло кооперативно. Улога УН је била веома значајна, јер се она показала као врло важан катализатор у реализацији услова да се Монтреалски протокол, односно заштита озонског омотача ефикасно реализује.

Поводом обележавања 20-годишњице Монтреалског споразума у канадском граду Монтреалу, извршни директор Организације УН за заштиту животне средине и генерални секретар Светске метеоролошке организације, између осталих, Мирославу Спасојевићу, саветнику министра за заштиту животне средине, одаће признање за допринос на очувању озонског омотача. Спасојевић ће бити и један од три копредседавајућа ове значајне конференције. Српску делегацију предводиће Саша Драгин, министар заштите животне средине.