Математичарка светског гласа страхује за посао

Рођење трећег детета једну од најуспешнијих математичарки млађе генерације у Србији проф. др Весну Тодорчевић (44) врло лако може коштати губитка посла, без обзира на чињеницу да је пре коју годину у земљу довела и академика Седрика Виланија, чувеног математичара, иначе миљеника француског председника Емануела Макрона и посланика његове странке. Тадашњи француски амбасадор у Србији признао јој је да је њој пошло за руком оно што ни њему није. О њеној научној и универзитетској каријери „Политика” је писала и протеклог јуна, јер оним што је постигла до сада разбија све предрасуде о женама научницама.

Већ 17 година знање преноси студентима Факултета организационих наука (ФОН), на којем предаје три предмета, а бројке уме да уплете са музиком и учи академце како да препознају сличне мелодије уз помоћ математике. Истовремено је виши научни сарадник на Математичком институту Српске академије наука и уметности (МИ САНУ), а предавала је и на Пољопривредном факултету у Београду и у чувеној Математичкој гимназији, из које је и потекла. Уз то је родила Луку (22), Јану (10) и Марка (2), што сматра својим немерљивим успехом, али је ова последња радост у њеној породици довела у питање њену завидну универзитетску каријеру.

Сенат Универзитета у Београду у марту ће одлучивати о њеном избору у звање редовног професора, а због утицаја дела колега са Катедре за математику ФОН-а, који се не слажу са тим да Весна Тодорчевић постане редовни професор, она се прибојава да неће добити сва позитивна мишљења и да ће рећи збогом Универзитету у Београду (УБ). Пре тога, како наглашава за „Политику”, обратиће се познатим светским научницима који, попут поменутог Виланија, познају њену стручност и са којима је годинама сарађивала.

– Плашим се само да то не осујети одлазак многих наших студената на међународне универзитете. Волела бих да им се вратим, нисмо се поздравили, сарађивала сам као ментор са многима све време боловања. Али морам да браним своју погажену част, јер уместо да проведем најсрећније две године у животу бавећи се својим дететом, ја већ годину дана доказујем нешто што се подразумева, а то је право да на основу резултата у раду напредујем, као што је до сада била добра пракса на нашој катедри – наглашава Тодорчевићева.

Професорка објашњава да је проблем настао кад је прошлог априла матична катедра у непотпуном саставу, тесном већином, у последњем тренутку предложила њен реизбор у ванредног професора са пуним радним временом, под правдањем да нема довољно „педагошког искуства” због „трудничког, породиљског и других одсустава”.

– Замерено ми је и што сам на факултету била ангажована само 70 одсто радног времена, а да нигде није напоменуто да сам се оних 30 одсто бавила научним радом на Математичком институту у САНУ. Статистика показује да сам у три школске године радила са 1.910 студената, што је више од 70 одсто просечног ангажовања мојих колега. Предлог о ванредној професури, срећом, уз бурно реаговање је одбачен на Наставно-научном већу факултета – истиче научница позната по спајању београдске са финском школом математике, која воли да повезује „мушку” са „женском” страном ове науке, односно анализу са геометријом.

После петомесечног покушавања да нађе компромис међу математичарима и не наруши неповредивост катедре, декан ФОН-а ипак је расписао конкурс за избор Тодорчевићеве у редовног професора и именовао комисију за писање неопходног реферата. Пракса је да предлог прође још три инстанце, али најпознатија млада математичарка на прве две није добила позитивно мишљење због оног иницијалног и одбаченог са њене катедре, па сада ће за њен останак на универзитету пресудна бити одлука Сената 20. марта.

– Прибојавам се да се чланови тог тела не ослоне на чињеницу да сам добила два неповољна мишљења, а не знају како је до њих дошло. Прво мишљење давало је Наставно-научно веће матичног Математичког факултета и оно није позитивно због приговора троје редовних професора са Катедре за математику на ФОН-у, који није био легитиман, јер претходно није достављен факултету на којем радим. Касније, на следећем већу нашег факултета, он је одбијен. Друга инстанца било је Веће научних области природно-математичких наука – каже наша саговорница.

У њему је представник ФОН-а била управо колегиница непријатељски расположена према Тодорчевићевој, првопотписница поменутог приговора, која је искористила прилику да опет изнесе већ одбачене примедбе.

– Нисам сигурна да је веће знало да је тај приговор већ оштро одбијен на ФОН-у, људи су били анестезирани и у чуду, послушали је и дали ми опет негативно мишљење – каже Тодорчевићева и пита се да ли ће чланови Сената после тога имати снаге да се удубе у њен безразложно „закулисно направљен” случај.

Покушавала је да пронађе у историји српских универзитета сличан пример и није успела, па ће ако Сенат УБ-а одбије предлог ФОН-а бити направљен преседан и она постати прва професорка која је, упркос оствареним условима за највише звање, због рођења трећег детета добила отказ.

Ректорка Поповић: Избор професора треба да унапреди рад факултета

Разматрајући овај случај проф. др Иванка Поповић, ректорка УБ-а, наглашава да је поступак избора у наставничка звања комплексан и обухвата све аспекте академског деловања кандидата.

– Поред критеријума дефинисаних одговарајућим прописима, анализира се и допринос кандидата бољитку факултета, нарочито код избора у звање редовног професора. Понекад се у изборни поступак умешају и субјективни фактори. У том случају је неопходно да матични факултет кандидата пажљиво размотри све релевантне околности и донесе одлуку која је у интересу унапређења рада колектива – наглашава ректорка.