Пресуда за рањавање Ранковића 11. марта

Пресуда Жељку Рутовићу и Неђељку Мумину, које Више тужилаштво у Београду терети за наношење тешких повреда, насилничко понашање и недозвољено ношење оружја, приликом рањавања Предрага Ранковића Пецонија 22. марта 2017. године у хотелу „Праг”, биће изречена 11. марта.

Док је поступајући тужилац Александар Исаиловић у завршној речи тврдио да докази који су изведени током поступка у потпуности и недвосмислено потврђују наводе оптужнице и да је током суђења прегледан снимак на коме се види како се све одиграло, браниоци су тврдили да је поменути снимак незаконит доказ и да су они његову садржину сазнали тек на средини главног претреса. Тужилац је додао и да се, као и много пута пре овога, испоставило да су сведоци најнепоузданији доказ.

„Сведоци су исти догађај различито описивали. Тврдили су да битне моменте нису видели. Разлог за то треба тражити у страху, пријатељском или непријатељском односу са окривљенима. Суд и на основу снимка може да утврди шта се тачно десило. На њему се види како Рутовић из пиштоља сребрне боје, десном руком пуца у Ранковића. То се може закључити и на основу трзаја и положаја његове руке. На месту злочина пронађено је пет чаура, а вештачењем је утврђено да су све испаљене из истог оружја. Такође, на ногама оштећеног Ранковића, уочљиво је било пет повреда. Мумин, како се види на снимку, држи црни пиштољ, који је касније раставио и бацио у контејнер”, казао је тужилац.

Додао је да је Рутовић хице испалио без ометања, са кратког растојања, да је Мумин недуго потом шутнуо Ранковића у груди. Рекао је и да је Рутовић оштећеног Ранковића гађао флашама, чашама и шољама, чиме му је нанео лакше повреде главе.

Тужилац Исаиловић је суду предложио да Рутовићу изрекне казну не мању од девет и по година, а Мумину не мању од шест и по. Славко Петрић, који пред судом заступа обојицу окривљених, казао је да током суђења није доказана кривица.

„У случају Мумина мора да се узме у обзир да је у време извршења дела постојала битно смањена урачунљивост, а не смањена, како је то вештак одредио. Вештак Светислав Мишковић наводи потпуно различите психијатријске садржаје: узнемиреност, страх и забринутост. Страх и забринутост, међутим, искључују једна другу”, рекао је.

Горан Петронијевић је казао да је тужилац све повреде оштећеног квалификовао као једну тешку, а да то није смео. „Током суђења је доказано да недостаје део снимка. На неким његовим деловима, слика „мирује”, а шта је то друго, него полицијска манипулација. Одбрана сматра да је неко био у поседу овог снимка. Право на одбрану је повређено јер је прикриван од одбране до половине главног претреса. Снимак је јавно објављиван у време када га одбрана није имала – навео је Петронијевић.

Оба браниоца предложила су да њихови брањеници буду ослобођени.