Препуно гробље у центру Миљковца

У четвртак, 28. фебруара, у „Политици” је објављен чланак „Агонија сахрањивања у Смедереву”. Сличан проблем постоји и у селу Миљковац, општина Црвени крст, град Ниш. Гробље се налази у самом центру села, што је јединствен случај у Србији. Некада је било далеко изван села, али су историјски и други разлози утицали да се село „досели” и настани ту где је данас.

То што је гробље усред села је здравствено и еколошки штетно и потенцијално опасно, јер су ту сахрањивани бројни покојници који су помрли од разних заразних болести у време великих епидемија у другој половини 19. века. Још је већи проблем што на овим гробљу већ поодавно више нема слободних места, нити има места за проширење. Услед тога се нови гробови редовно праве на месту старих, где већ леже покојници. То је апсолутно недозвољиво, нехумано и сурово према потомцима покојника и не може се ничим правдати. Осим тога, закон забрањује да се нови гробови праве на месту постојећих, тим пре што се стари гробови редовно одржавају.

У оквиру Просторног плана административног подручја града Ниша, у поглављу Комунална инфраструктура, у тачки 2.7.6. ово гробље је погрешно сврстано у групу „Постојећа, код којих је предвиђено уређење комплекса, без проширења”.

Надлежним властима – градској општини, Заводу за урбанизам, главном урбанисти, Дирекцији за изградњу, више пута је упућен предлог и молба да се ово гробље затвори, да се конзервира као споменичка целина и стави под заштиту, према закону о гробљима и урбанистичкој пракси, а да се изван села, у атару, где има места, направи ново гробље. Одговор надлежних је показао да им проблем или није познат, или га једноставно игноришу (неки нису уопште одговорили).

Село Миљковац сада има око 200 становника. Неки који су се раније иселили, сада се враћају у село. По биолошком законима, сви становници временом ће умрети и биће потребно да се сахране, а места за сахрањивање на гробљу већ сада нема (осим неколико раније већ заузетих места и подигнутих споменика, мада такође преко старих гробова). Проблем је још већи због тога што породице оних који су се иселили из Миљковца сахрањују своје најмилије на овом гробљу, јер се у граду гробна места плаћају. Међутим, чињеница је да ће гробље у селу бити увек потребно.

Рођен сам у овом селу и често у њега одлазим. Сматрам да се решавање овог проблема мора уврстити у приоритете и да треба да се на хуман начин реши. Поново апелујем на надлежне да то учине.

Др Слободан Благојевић,
проф. универзитета у пензији (из Миљковца), Нови Сад