Недеља, 22.11.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
15 БЕОГРАДСКИ ШОПЕН ФЕСТ И ПИЈАНИСТИЧКИ ВРХУНЦИ

Музичке чаролије

Лугански одушевио публику у Коларчевој задужбини
Музичке чаролије
Николај Лугански, руски пијаниста (Фото: EPA/SERGEI CHIRIKOV)

Задивљен музицирањем највећег песника клавира, Теофил Готје је записао: „Кад Шопен додирне дирке као да их је окрзнуло крило анђела!”

Управо таква музичка чаролија догодила се на концерту Николаја Луганског у распродатој сали Коларчеве задужбине. Слушали смо га као опчињени, очарани племенитим тоном и суптилношћу динамичких финеса. Чули смо својеврсну његову „лабудову песму”, која је одболовала чак и лагодни 6/8 ритам „Баркароле” опус 60, потом три емпромптија која су као арабеске на клавијатури осенчиле динамичке промене чак и у трилерима, а овај „Шопеновски блок” Лугански је окончао његовим последњим, Четвртим скерцом у Е-дуру („љубавном тоналитету”, по Шерпантјеу), опус 54, који све време одише меланхолијом и сетом. Како „скерцо” на италијанском значи „шала” Шуман се упитао осетивши његове трагичне димензије: Какве боје преостају за озбиљност кад се шала заодева у тако тамно рухо?

У „Новом часопису за музику” Шуман је Шопена најавио речима: „Капе доле, господо, ево генија”, а на концерту маестра Луганског чули смо и Шуманову музику – „Пет фантастичних комада” с раскошном палетом тонских боја и техничко блештавило „Бечког карневала” компонованог за време посете 1839. аустроугарској престоници као какав музички путопис.

Клавиром је Дмитри Шишкин у оквиру својеврсног одјека 15. Београдског Шопен феста отворио своју душу, јер како је сматрао Кандински – „душа је клавир са много жица”. Његово музицирање с Градским камерним оркестром „Шлезингер” из Крагујевца подсетило ме на предавање Др Александре Кокотовић на Математичком институту САНУ, које је насловила „Између два неба: од Теслине имагинације до архитектуре заједништва”. Шишкин је као што је бљесак муње објавио Теслино рођење обасјао („прилично школско”) извођаштво крагујевачког оркестра, с којим је имао „заједништво” у Шопеновом Концерту у е-молу.

Често је композитор свирао ову музику и без оркестра, сматрајући да је оркестар само резонанца клавира, посебно његов други став који је права романса, налик на Белинијеве мелодије, које је и Шишкин добро упознао проширујући оно своје уметничко небо у Катанији, Белинијевом родном граду. Највећи поета клавира сам је изјавио да је у лаганом ставу тежио да „ухвати белинијевску мелодију филдовским басом”. Сањалачко-страственим тонусом Шишкин нас је увео у атмосферу ноћног сањарења, а други и трећи ноктурно из опуса 9, које смо чули у првом делу концерта, настали су такође пре његове двадесете године и пре напуштања Пољске. Показујући „многожичаност” своје пијанистичке палете интерпретирао је и Херојску полонезу у Ас-дуру, опус 53, за коју је Шуман изјавио да га подсећа на „топовска зрна засута цвећем”.

На почетку концерта чули смо у маестралном извођењу десетоставачну свиту „Ромео и Јулија” из балета Сергеја Прокофјева, који се сматра његовим најуспелијим и најинспиративнијим делом.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.