У „Политикином” суботњем додатку за културу, науку и уметност објављен је сјајан текст Станка Томића под насловом „Наша стварност”. Аутор разумљивим језиком јасно указује на најновија сазнања о квантној теорији, наглашавајући парадоксалне чињенице које чине темељ физичке стварности нашег света, а које, чини се, надилазе границе наших могућности поимања света. Можда један практичан и мисаони експеримент може донекле поједноставити разумевање механизама квантних појава. Ако узмемо неколико листова папира и два мала магнета који се међусобно привлаче кроз папир, приметићемо да се, кад окренемо један магнет, окреће и други, а кад померимо један, помера се и други. То је својеврсна симулација квантне испреплетености и деловања на даљину.
Слојеви папира постављени су тако да један магнет остаје скривен, док се други може померати. Ипак, први магнет остаје ту, одмах иза препреке, а папир се може бесконачно померати, као нека врста симулације простора. Други магнет можемо видети ако завиримо иза те структуре. Што више времена пролази, за наше завиривање потребно је све више времена, јер се простор који симулира други папир непрестано увећава.
Да ли то помало илуструје проблем, али га истовремено пребацује у другу крајност?
Испреплетани кванти остају повезани, било да се налазе један поред другог или у различитим просторима и временима. И шта то производи? Каква је суштина темеља нашег света који се опире нашој рационализацији и законима физике? А уметници надреализма и писац „Алисе у земљи чуда” можда су, кроз поетске наговештаје, показали да је пророчка уметничка интуиција инспирисала научнике.
И вук сит и овце на броју.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


