Радници ИМТ-а чекају јачег играча од Цептера

Пуст фабрички круг, утихле дотрајале и тешке машине, гунђање понеког „залуталог” машинисте – слика ИМТ-а петком, у рано поподне. Цептер овде дефинитивно неће направити свој „сити”, али ако је судити према речима малобројних радника, можда ће Делта ускоро у Новом Београду имати два.

Дан после одустајања Филипа Цептера од куповине Индустрије машина и трактора (ИМТ), директор Слободан Петровић новобеоградске фабрике нада се новом купцу или стратешком партнеру, а радници нису превише изненађени и разочарани. Мисле да је ово био само „пробни балон за неког јачег од Цептера”.

Стево Матаругић који 35 година ради у ИМТ-у самоуверено је рекао да је ИМТ терен само за највеће играче.

– Ово је штих проба за јачег играча од Филипа Цептера, а зна се ко је овде најјачи.

Мислите ли можда на Мирослава Мишковића?

– Рекох, зна се ко је овде најјачи.

Директор Петровић, с друге стране, сигуран је да радници нису срећни због пропале куповине.

– Нико не може да буде задовољан одлагањем решења за фабрику која нема капацитета да ради без нових улагања. За успешно пословање неопходно је или да се ИМТ приватизује или да као крагујевачка „Застава” добијемо стратешког партнера – нагласио је директор предузећа.

Ипак, расположење запослених, барем оних с којима смо јуче разговарали, није у складу са директоровим очекивањима.

– Мени је боље што је са Цептером пропало – добацује радник у пролазу, а на питање зашто, одговара: „Не знам, да живимо још мало овако.”

Нагађања да је ИМТ привлачан купцима пре свега због 35 хектара земљишта у Новом Београду на којем се фабрика налази, без устезања потврђује и Петровић.

– Логично је да ће будући купац пре свега бацити око на парцелу, а производњу узети зато што тако мора. Земљиште је дато ИМТ-у на неограничено коришћење и та права наследио би и купац. Значи овде може да гради шта хоће, а производњу да пресели рецимо у Добановце – објаснио је Петровић.

„Могли бисмо и ми да продамо ову парцелу за лепе паре, па да вратимо све дугове и направимо најсавременију фабрику за производњу трактора у Добановцима где имамо земљиште. Нажалост, по закону то не можемо иако би новца било више него довољно”, вајка се директор и истиче пример Хрватске где су фабрике имале и користиле такву могућност и касније биле приватизоване по неупоредиво бољим условима.

Најновији погон у ИМТ-у стар је 33 године и руководство у готово извесној селидби на другу локацију у случају приватизације види прилику да се производња осавремени и изгради нова фабричка хала.

– Није тајна да су понуђачи на тендеру за куповину ИМТ-а били они који би желели да овде граде стамбено-пословни комплекс, а да су наступали заједнички са мањим партнерима који би били задужени за наставак производње. Нама је могућност да радимо најважнија и није пресудно да ли ће погон бити померен неколико километара северно или јужно. Поготово што је економски посматрано логично да овде нови власник гради, а производњу измести на другу локацију – закључио је Петровић.

Повериоцима, јавним предузећима и банкама ИМТ дугује 120 милиона евра.