Доказује идентитет на прагу стоте

Крушевац – Деведесетшестогодишња Јелена Стефановић супруга је сина предратног председника крушевачке општине, али због несавршености администрације – не може да оствари бирачко и нека друга грађанска права. Иако је рођена у Београду, живи у Крушевцу већ седам деценија, у кући познате и угледне породице, у Обилићевој 56, у центру града. Али, из родног Београда већ дуго не може да добије извод из матичне књиге рођених и јединствени матични број, што јој је неопходно да би остварила услов за наставак примања пензије. Доказивањем пуног идентитета старице Јелене већ годинама се баве њен унук Драган Стефановић и унука Александра Гогић, који се, са члановима својих породица, и брину о својој баби.

Јелена је у Крушевац дошла из родног Београда неколико година пре Другог светског рата. Родила се, казује нам, у Фрушкогорској улици у Београду 1912. године. Њен отац Милић Милићевић био је капетан трговачког брода, тако да је често, са мајком Јелисаветом, браћом и сестрама, пловила Дунавом и Савом. Драган Стефановић, млади трговац из Крушевца, син Антонија Стефановића, председника општине између два рата, обрео се на броду капетана Милића, а потом упознао његову лепу кћер Јелену. Млади су се заволели, а потом венчали у Саборној цркви у Београду.

Трговац Драган довео је младу у Крушевац, у Обилићеву, која му је 1937. године родила сина коме су дали име Антоније, по деди, председнику крушевачке општине. Тај Антоније Стефановић је, после студија, постао новинар локалног листа „Победа”, а потом, више од три деценије, све до смрти, 2003. године, био дописник „Експрес Политике” и „Политике”.

– Никада нисам мислила на администрацију, на моје папире. Имала сам личну карту, здравствену књижицу, имам пензију. Последњу личну карту сам изгубила, а ону претходну чува унука Александра. Немам тај матични број, немам личну карту, имам стари пасош и нисам могла ни да гласам. Не осећам се способном да лично идем да тражим документа – прича Јелена за „Политику”. Сада живи са унуком Драганом, његовом супругом и двоје мале деце.

– Тражили смо више пута извод из матичне књиге рођених у неколико београдских општина. Кажу да га нема, можда је нестала документација од пре Другог светског рата, и да до матичног броја дођемо преко Крушевца, места пребивалишта. А, опет, у Крушевцу тврде да је за то надлежна општина у којој се баба родила – каже унук Драган. А унука Александра додаје да неки матичари износе претпоставку да се баба можда родила на броду, па их упућују да за документима трагају „у црквама у близини река”.

У Скупштини општине Крушевац проналазимо матичара Данијелу Пантовић. Каже нам да је „детаљно упозната са случајем Јелене Стефановић, али се мора поштовати Закон о матичним књигама, који прописује надлежност Београда, односно места рођења”.

– Проблем је сложен, јер су крштенице вођене у црквеним књигама до 1934. године. Можда је заиста рођена на броду, па пријављена у некој цркви код Београда. Штета што јој рођаци у Београду више нису живи. Проблем ће вероватно морати да буде решен управним или судским путем – наводи Данијела Пантовић.

По свему судећи, старици Јелени предстоје управни и судски спор како би доказала свој пуни идентитет. Стара лична карта, као ни венчани лист из Саборне цркве у Београду, нису довољни за матични број.