Еулекс на мртвој тачки
Љубљана, 16. маја – Изјава вође мисије ЕУ на Косову Ива де Кермабона за АФП да је „европска мисија на Косову на мртвој тачки” и да ни после 15. јуна неће напредовати због „блокаде Москве и Београда”, односно да је Еулекс на чекању док не стигне одлука УН, примљена је са приличном дозом незадовољства у Љубљани. Словеначки званичници упозоравају да је све више наговештаја да ће Брисел морати да ревидира план за распоређивање својих трупа на Косову.
Љубљанско „Дело” под насловом „Мисија Еулекс на Косову заустављена” упозорава да је на Косову сада „свега 220 припадника мисије Еулекс од планираних 1900 администратора и полицајаца који би требало да помогну успостављање институција и увежбају репресивне структуре” после једностраног проглашења независности. Према досадашњим изјавама лидера ЕУ, Еулекс би морао да делује на целој територији Косова, али чланови мисије још нису ушли у већинске српске општине, што је један од разлога за измену планова Уније. „Дело” уз Кермабонове речи подсећа да је према „првобитним нацртима садашња мисија УН на Косову (Унмик) требало да преда надзор у покрајини Еулексу до 15. јуна”, мада не помиње на основу које одлуке би требало да дође до „примопредаје” од стране Унмика, али наговештава да ће се то десити „чим се за то одлучи генерални секретар УН Бан Ки Мун”. Светске агенције јављају, међутим, да се многе земље на челу са Русијом и Србијом противе том плану. „Сасвим је могуће да ни после 15. јуна нећемо напредовати ако не успоставимо јасан политички оквир”, јада се вођа Еулекса Де Кермабон, који ипак верује да ће испунити задате циљеве мисије, иако би временски све могло да буде одложено за „месец, два или три”.
Савет ЕУ је три месеца уочи проглашења независности јужне српске покрајине дао зелено светло за распоређивање мисије на Косову, што је најамбициозније замишљена цивилна мисија у историји Уније, иако ни тада, ни касније, ЕУ није усвојила никакву одлуку о признању Косова, већ је тај посао препустила државама чланицама ЕУ. Због оштрог супротстављања Србије и Русије независности Косова, словеначка дипломатија на челу ЕУ притискала је генералног секретара УН да бар посредно одобри европску мисију бар неким својим писмом, којим би одобрио „европско посредовање”. О томе да очекују такав чин Бан Ки Муна највиши званичници Стејт департмента задужени за Балкан обавестили су словеначке дипломате још децембра лане, што је „Политика” објавила обелоданивши садржај тзв. вашингтонских белешки, 25. јануара. План није кренуо како је замишљено, признао је АФП-у један европски дипломата, јер „сваки пут када генерални секретар Бан Ки Мун направи гест у смислу отварања (према ЕУ), Руси се појаве да то спрече”.
Да су „Косовари и даље искључени из дискусије између УН и ЕУ о томе како да се продужи мандат Унмик на Косову”, пише данас и приштинска „Зери”. Дневник подсећа да је косовско руководство подржало Ахтисаријев план према коме би Унмик напустио Косово после четворомесечног прелазног периода. „Тај сценарио више није у плану и улажу се напори да би се некако нашла могућност да Унмик остане на Косову и после 15. јуна. Нема информација да су и косовски лидери укључени у разговоре, који ће имати јак утицај на развој догађаја на Косову после 15. јуна”, констатује „Зери”. Зато је све извесније да ће мисија УН на Косову остати и после 15. јуна, што отвара низ нерешених питања – да ли ЕУ може да преузме зграде, возила, компјутере… од УН као што је првобитно, у плановима које је без сагласности УН правила европска администрација, односно да ли Еулекс може „сам да се опреми” путем дугих и скупих процедура. Према изјавама неких европских званичника, део држава ЕУ надао се да ће победа партије председника Бориса Тадића на парламентарним изборима у Србији „дозволити да отпочне трагање за решењем” помоћу којег би мисија Еулекс могла да почне с радом; јер ако Србија прихвати сарадњу са мисијом ЕУ „и Руси би морали мало да попусте”, оцењује европски функционер који жели да остане неименован.
Ако је судити према данашњој Де Кермабоновој изјави, на такво попуштање сад чека и ЕУ ставивши привремено Еулекс „на лед”, нарочито после најновије дипломатске иницијативе руског шефа дипломатије Лаврова, који је у четвртак најавио да Русија заједно са Кином и Индијом позива на поновни почетак преговора између представника Београда и Приштине.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


