Сви греси пословне елите

Никад нисам наступао на овако касном панелу осим када бих се ухватио ди-џеј пулта, али стварно уживам. Овим речима се бизнисмен Емил Тедески, који води„ Атлантик групу”, али и пушта музику у загребачким клубовима, обратио учесницима сада већ традиционалног поноћног, „тајкунског”, панела на „Копаоник бизнис форуму”.

Власници или представници великих регионалних компанија са простора бивше СФРЈ отворили су душу у ситне сате и самокритично говорили о одговорности пословне елите, а мање шта држава може да уради за њих.

– Приватни сектор је недовољно јак, недовољно образован, недовољно свестан, недовољно зрео и неумрежен – био је директан Тедески.

Каже да су сви у региону склони кукњави, запомагању и пребацивању лоптице на терен туђе кривице. Сигурно постоји грех политике и оних који управљају јавним новцем, али морамо – каже – и отворено међу собом признати да постоји грех и одговорност пословне елите.

– Приватни сектор би први требало да афирмише тезу да бити патриота значи плаћати порез и бити одговоран привредник и враћати део профита тамо где се ствара – предложио је Тедески.

 Он сматра да нема довољно дијалога међу привредницима, а потом и другим актерима у друштву. Привредници у региону треба да буду свесни да ниједна компанија неће бити одржива без међусобног повезивања, укрупњавања, трансформације и улагања у знање, технологије и нове процесе. Мало компанија је према његовој оцени спремно на то.

Тедески је рекао да у случају „Фортенове”, што је ново име за „Агрокор”, мора да се утврди ко је одговоран за то што се догодило највећој регионалној компанији.

– Зашто је „Агрокор” постао држава у држави и зашто је постао држава у регији. Како је могуће да се приватној компанији догоди такав потоп и губитак од 2,5 милијарди евра. Зар се ми сви не морамо запитати која је одговорност приватног сектора. Ко је од „Агрокорових” партнера, који су морали отписивати значајне проценте потраживања, кренуо у трансформацију. Ко је било шта јавно проговорио о томе. Нико не жели да говори о својим грешкама, промашајима и својим недостацима – набрајао је Тедески.

Прокоментарисао је и оптужбу једне директорке „Агрокора” на рачун ЕБРД-а да је јефтиним кредитом финансирао долазак „Лидла” у регион.

– ЕБРД је нудио Тодорићу да купи удео у компанији. Али тај его трип да мора бити један власник и да неће да дели информације са другим инвеститорима по цену да развој финансира из ненормално скупих кредита са каматом од 10 одсто, био је само питање чисте логике када ће се та пирамида урушити – оценио је председник „Атлантик групе”.

Инспирисан причом о „Агрокору” Светозар Јаневски, председник винарије „Тиквеш”, рекао је да му је жао што се то десило Ивици Тодорићу, који му је иначе пријатељ. Према његовој оцени главни разлог пропасти највеће регионалне компанија била је велика задуженост. 

– Морамо више да почнемо да разговарамо о нашим проблемима, које сви имамо. Ми у региону морамо много више да слушамо једни друге и покушамо заједно да спроведемо реформе да би оне биле успешне – поручио је Јаневски рекавши да је кључ у знању и промени образовног система.

 Српском бизнисмену Зорану Дракулићу није жао Ивице Тодорића, јер је он знао шта ће се десити. Да је на време реаговао сви би изгубили по 10 одсто, оценио  је Дракулић.

– Ми смо 2009. били у сличној ситуацији. Питање је било да ли да банкротирамо. Али, то је питање васпитања и одговорности према компанији. Продали смо најбољи атест да бисмо извукли форму и да не бисмо преварили своје инвеститоре – рекао је Дракулић и пребацио причу на домаћи терен упозоривши да су инвестиције приватног сектора у Србији пале 40 одсто. Привредницима, сматра, не треба помоћ од државе, већ само да их остави да на миру раде.

Драган Бокан, власник црногорског трговинског ланца „Воли”, такође дели мишљење да држава не треба да води бизнис. Она треба да буде регулатор и да сузбија сиву економију која је у Црној Гори између 30 и 40 одсто БДП-а.

Једина шанса да велики проценат великих произвођача преживи јесте јака домаћа трговина.

– Проблем је што су државе домаћу трговину препустиле страним ланцима. Нико не може да ми каже да ће домаћа производња у Србији имати подршку од страних ланаца. Не пада ми на памет да дајем предност производима из Србије ако имам своју робу – рекао је Бокан и додао да промет регионалних брендова у његовим продавницама пада пет одсто годишње.

Финансијски директор „МК групе” Душан Радичевић, који је говорио уместо најављеног Миодрага Костића, скенирајући проблеме економија у региону рекао је ако је неко испред вас морате да трчите брже да бисте га стигли.

– Морамо да растемо стопама већим од пет одсто да бисмо стигли развијеније земље. Затим да усклађујемо регулативе са ЕУ и европским стандардима, али не због ЕУ, већ због нас – сматра Радичевић.

Истакао је да се приватни сектор показао као сектор који ефикасније управља ресурсима од државе. Радичевић је указао да приватизација није до краја решена у свим земљама региона и да је имала негативан контекст  – „долазе странци, приватници и тајкуни који ће упропастити фирме и слично”.