Енергетска типологија за веће уштеде

Колике су београдске зграде, каква је њихова спратност, којим типовима крова, фасаде и прозора се одликују, имају ли термоизолацију или не, како се греју, јесу ли то појединачне куће, можда солитери, или су то зграде у градским блоковима…

Тренутно, одговоре на сва ова питања ми још не знамо. Ове податке требало би да нам пружи енергетска типологија зграда на територији Београда, коју ће у наредне три године у три фазе радити „Тесла инжињеринг” и Архитектонски факултет, иначе једини понуђачи у поступку јавне набавке коју је спровео Секретаријат за енергетику. Уговор је закључен крајем фебруара, а оваква студија, како објашњавају у овом градском министарству, неопходна је за квалитетно и дугорочно управљање средствима која ће се издвајати за енергетску санацију објеката.

– Типологија унапред обезбеђује комплетне информације о енергетском стању и факторима за остваривање енергетске ефикасности, не само одређених зграда, већ и делова града. Она ће служити као основ за доношење одлука око приоритета и избора објеката за енергетску санацију – кажу у Секретаријату за енергетику.

Ми сада знамо само колика је квадратура наших зграда, док о њиховим карактеристикама немамо података, објашњава професор Архитектонског факултета Душан Игњатовић, члан тима који се бави израдом „Енергетске типологије”.

Зато је, каже он, објекте у граду важно класификовати по старости (јер од тога зависе типови градње) и по архитектонским карактеристикама. На основу класификације, појашњава проф. Игњатовић, бирају се репрезенти зграда. На њима се затим, моделски, раде испитивања као и прорачуни постојећег стања и унапређења.

– Немогуће је сваку зграду појединачно енергетски прегледати, па се одређују типови зграда са заједничким карактеристикама, у грађевинском смислу: блокови, вишеспратнице, делови насеља са сличним врстама зграда… и у енергетском смислу (да ли је тип енергетски ефикасан и колико или није). Све што важи за тип зграде важи и за сваку зграду која припада том типу – кажу у Секретаријату за енергетику.

То значи да ако бисмо желели да, на пример, обновимо све зграде једноставније архитектуре из шездесетих година то ће бити једноставније баш захваљујући енергетској типологији.

– Да не бисмо радили одока, добиће се конкретни подаци. Зграде ће се груписати по сличности како бисмо могли да направимо стратегију њихове обнове, а онда ћемо, када доносимо планске акте, обнављати оне код којих је најбољи бенефит. Тако ћемо на основу енергетске типологије знати колико је новца потребно и колико бисмо том обновом могли да уштедимо – објашњава Игњатовић.

Београд већ неколико година има Термовизијски атлас који даје податке о губицима на објектима – на фасади, фасадној столарији, подрумима и крововима. Овај атлас, додаје професор, служи да се види где су то лоша места на нашим зградама и где оне губе енергију.

Та студија такође нам је својевремено дала прорачун могућности унапређења објеката. То је међутим било пре доношења нашег Правилника о енергетској ефикасности и рађено је по методологији Светске банке, која није адекватна. Енергетска типологија биће у складу са нашим законским и подзаконским актима и даће нам пресек стварног стања и дефинисаће средства потребна за енергетску санацију и постизање енергетске ефикасности.

– На основу прикупљених података направиће се база података и формирати каталог, тако да ће за сваки тип зграде бити предложене специфичне мере енергетске санације – прецизирају из секретаријата.