Бесправно подигнуто милион кућа

За пет година, колико траје процес легализације у Србији, само око 15 одсто бесправних објеката је озакоњено, од 446.392 пријављенаградитеља „на дивље”. До februara2007. легализовано је око 11 одсто кућа, али из Министарства за инфраструктуру процењују да је до овог тренуткадобило дозволе још четири одсто оних који су најпре зидали, а потом отишли по дозволе.И поред накнадног рока за подношење захтева, поједностављене процедуре и снижења цене, резултат је далеко од очекиваног, поготово ако се узме у обзир да у Србији постоји око милион кућа саграђених без дозволе. Проблем углавном лежи у незаинтересованости грађана, чији јемото – све што се не мора, то се не ради. Свесни су, такође, да их казна неће сустићи, јер је закон и не предвиђа.

Овако мали проценат, према речима Александре Дамјановић-Петровић, помоћника министра за инфраструктуру, указује да легализација у Србији није успела и да у том погледу нешто мора да се мења.

– Прописи очигледно нису заживели како треба. Држава се одрекла права да одређује цену и препустила то општинама. Можда би држава после оваквог искуства ипак требало да се укључи и пропише минималне и максималне износе, како би бар некако натерала грађане да легализују своје куће – каже она и додаје да је једини лек сачињавање нових услова који би омогућили да 90 одсто бесправних грађевина буде легализовано, изузев оних који се налазе на инфраструктурним коридорима.

Сличан модел, како наводи, применила је и Турска, која је успела да легализује све објекте, као и да при том наплати дажбине.

Имовински проблеми и непостојање планова детаљне регулације главни су разлози што овај процес дуго траје и што поједини захтеви годинама не могу да се окончају. И поред тога што је новим правилником од пре две године смањења документација а тиме и трошкови, за поједине категорије становништва легализација илинакнада за грађевинско земљиште и даље је скупа, док они који би могли да је плате и не марепревише.

Ако се узме прошлогодишњи пресек стања у београдским општинама, од 161.561 пријављенебесправно подигнуте куће легализованоје само 5,22 одсто.

Палилула, која има највећи проблем с дивљом градњом, примила је око 20.000 захтева, али је издала тек нешто више од две хиљаде грађевинских дозвола, док је 8.000 у процедури. Разлог за овако лош резултат, према оцени председника општине Данила Башића, искључиво лежи у незаинтересованости или немогућности грађана да заврше тај процес.

– Закон није предвидео казне. Реч је ипак о нижој социјалној категорији становништва, тако да би било неправедно да им држава намеће обавезу, коју они нису у ситуацији да испуне – кажеБашић.

Са друге стране, најбогатија српска општина Савски венац има проблем друге врсте. Општинска управа, наиме, нема могућност да их натера да доставе комплетну документацију, тако да је од 3.000 пријављених легализовано само 300 објеката.

Углавном због истог проблема, односно непотпуне документације,ни у Крагујевцу сеније далеко одмакло са решавањем овог проблема, и поред труда којиулажу и грађани и надлежне службе. У граду и даље постоји 16.000 објеката који немају све потребне дозволе, а администрацијамуку мучи са око 9.000 захтева.

 За разлику од других градова и општина, цена легализације у Крагујевцу не представља проблем пошто се, у односу на зоне у којој се налази кућа, цифра креће од шест евра (498 динара) по квадрату у центру до један евро (83 динара) у предграђу.

Нови Сад је такође изашао у сусрет својим житељима и посебном одлуком из 2005. године цену легализације смањио за 40 одсто, грађане ослободио такса и понудио им плаћање на 240 рата. То је допринело закључењу 4.532 уговора о наплати грађевинског земљишта, што је, како саопштавају у Заводу за изградњу града, знатно више него раније.Прецизне податке колико захтева је поднето и колико објеката је легализовано у овом граду нисмо добили. Познато је само да је у целој Војводини од 98. 846 пријављених грађевинске дозволе добило 14,91 одсто бесправних објеката.

У Нишу је, од 15.300 захтева, поступак легализације окончан у око 6.300 случајева, док се за близу 9.000 захтева тражи одговарајуће решење.

– Настојали смо да будемо максимално флексибилни и да сваком помогнемо да свој бесправно подигнут објекат легализује ако за то постоји могућност у оквиру усвојених урбанистичких планова и прописаних услова– каже Љубиша Јанаћковић, шеф службе која ради на пословима легализације.

 Према неким проценама, у овом градупостоји између 10.000 и 15.000 објеката за које нису поднети захтеви, тако да је укупан ефекат легализације, који је амбициозно најављиван, испод очекиваног.

 Нишлије имају специфичан систем обрачуна. Висина трошкова мења се из месеца у месец и усклађује са растом цена на мало.За једноспратницу накнада овог месеца износи 3.213 динара по квадрату. Власници троспратница морају да плате 4.217,91 динар, а за веће објекте накнада износи 6.229,58 динара. Високе цене легализације надлежни у већини општина правдају речима да бесправни градитељи не могу бити повлашћенији од оних који су поштовали закон. Додатно снижење цене, према њиховом мишљењу, не би било праведно према онима који су дозволе чекали и по годину дана и десет пута скупљепрошли.

Ако је за утеху, дивља градња буја и у другим европским државама.Италија, на пример, има велики проблем, а бесправни градитељи су се настанили чак и на римском локалитету Via apia.