Случај „Васкрсић” и српски извршитељи

Пресуда Европског суда за људска права у Стразбуру из 2017. године, којом је Словенији наложено да свом држављанину Зорану Васкрсићу исплати 85.000 евра одштете зато што му је породична кућа насилно продата због дуга за воду од 124 евра, данас би могла да буде повод за битне измене српског Закона о извршењу и обезбеђењу (ЗИО). Случај „Васкрсић” наведен је у извештају Савета за борбу против корупције Владе Републике Србије о раду јавних извршитеља, у коме је нарочита пажња посвећена начелу сразмере између дуга и имовине која се плени и продаје ради његове наплате.

„Савет сматра да се посебно треба посветити питању сразмере између висине обавезе дужника и средства и вредности предмета извршења. Одсуство и непоштовање сразмере омогућава велике малверзације, а самим тим и корупцију. О томе треба водити рачуна нарочито након пресуде Европског суда у случају ’Васкрсић’”, наводе чланови савета.

Извештај обилује оптужбама на рачун рада јавних извршитеља.

„Постоји велика могућност корупције када је извршитељ овлашћен да може да прихвати процену неке стручне особе. Највише малверзација произлази из дилова између извршитеља и процењивача, јер нема чврстих потпуно одређених критеријума и мерила како се утврђује вредност неке непокретности. Општи је утисак да се у процени и продаји непокретне имовине дешава највећа могућност корупције и да због тога надлежност за спровођење овог средства извршења треба вратити суду или се мора дати дужнику право да сам ангажује стручњака за процену непокретности”, наглашава се у извештају.

Посебно се указује на велику могућност извршитеља да без учешћа суда одлучују о имовинским правима грађана.

„Стиче се утисак да је извршење у целости из судске надлежности пренето на извршитеље. Они су постали моћници који одлучују о целокупном поступку извршења, чак и о правним лековима. То изазива велико незадовољство јер о правима не одлучује независан и непристрастан суд, него извршитељи, који су орган извршне власти у потпуности повезан са Министарством правде, које их обучава, оцењује, бира, кажњава и разрешава. Овакво регулисање ствара беспомоћност и утисак о кршењу људских права из члана шест Европске конвенције о људским правима, право на правично суђење, што изазива веома озбиљне проблеме, чак и афере, али и могућност насиља у извршном поступку или смрти људи незадовољних односом према њиховој имовини која је продавана у бесцење, а коју су стицали целог живота”, пише у извештају.

Наводе се и примери када трећа лица од извршитеља сазнају да се на њиховим стварима мора наплатити туђи дуг. Начин доставе изазива низ проблема, јер се решења о извршењу „каче” на огласне табле судова па се после осам дана сматра да је прошао рок за жалбу. Наглашава се да су извршитељи овлашћени да мењају средство извршења и да постоји непознавање хипотеке.

„Извршитељи прихватају оне процене на основу којих могу лакше да продају непокретност, без улажења у њену тржишну вредност”, додаје се у извештају.

Наведен је пример да је једна катастарска парцела продавана у исто време као грађевинско земљиште и као њива четврте класе, због тога што је власник половине „вредније” парцеле био поверилац, док је дужник био власник дела парцеле која је процењена четири пута мање. У другом примеру, дат је нетачан опис стана само због тога да би се оборила његова цена, па је двособан стан од 50 квадрата у Београду продат за 2,6 милиона динара.

„Извршитеље не интересује о каквом је земљишту заиста реч, ни о каквом стану, нити их занима да утврде тржишну почетну цену непокретности, већ их само интересује да продају непокретност по било којој цени и да наплате своје трошкове. То је потпуно погрешно поступање, јер у извршењу постоје две равноправне странке и колико је важно да се изврши наплата у корист повериоца, толико је битно да се у том поступку заштите и интереси дужника”, наглашава се у извештају савета.

Посебан одељак посвећен је трошковима извршног поступка. Савет тврди да се нигде не могу пронаћи подаци о финансијском пословању и примањима извршитеља.

Какав значај може имати овај извештај на измене ЗИО, питали смо Министарство правде.

„Представници Савета за борбу против корупције присуствују састанцима Радне групе за измене и допуне ЗИО и прате њен рад. Чланови радне групе свакако ће узети у разматрање приликом израде измена и допуна и извештај који је сачинио савет”, речено нам је у Министарству правде.

Најављено је смањење тарифа јавних извршитеља и увођење електронске јавне лицитације.

Неопходна потпуна анализа

Из Коморе јавних извршитеља је 6. марта саопштено да се стиче утисак да је извештај савета заснован на одређеним појединачним представкама грађана, вероватно незадовољних извршним поступком.

„Очекујемо да ће једна потпуна анализа, која ће садржати све податке о раду јавних извршитеља, дати основ за релевантан закључак о аспектима система извршења и показатељима у којим деловима је потребно изменити или унапредити сам систем и прописе који га регулишу. Систем извршења Републике Србије у овом тренутку нема алтернативу. Досадашњи ефекти показују повећање финансијске дисциплине грађана и ефикасности у извршном поступку, што је довело до развоја привредног амбијента и јачања правне сигурности”, наводи се у саопштењу.