Није лек већ помоћно средство

У Србији није регистрован ниједан лек који садржи канабис, а по свему судећи и иницијативе појединих удружења да се дозволи употреба уља марихуане остаће мртво слово на папиру. Комисија за психоконтролисане супстанце Министарства здравља, на основу препорука америчке Агенције за храну и лекове, која није препознала нити одобрила биљку марихуане као лек, донела је закључак да уља канабиса која траже појединци не треба легализовати, с обзиром на чињеницу да нису дефинисани стандарди за састав и његову производњу.

Међутим, упркос упозорењима лекара да у овом случају треба бити опрезан, многи грађани чији најмилији пате од тешких болести, попут карцинома или мултипле склерозе, успевају илегално да дођу до овог уља у нади да је реч о спасоносном препарату који нуди излечење.

Негативан став о овом питању има професор др Даница Грујичић, неурохирург из Клиничког центра Србије, а и онколог професор др Владимир Ковчин, који сматра да уље и екстракти канабиса не лече карцином и да не постоје клиничке студије на људима које би потврдиле ефикасност у терапији ове болести. За 35 година праксе, наш саговорник тврди да није видео пацијента који се излечио или држао болест под контролом само зато што је користио уље канабиса. По његовом мишљењу, примена било ког нерегистрованог препарата носи ризик од нежељених дејстава и непознате интеракције са стандардном онколошком терапијом.

– Свако тврди да зна некога ко се лечио и излечио овим препаратима. Међутим, када тражите да видите конкретног пацијента испостави се да је то само прича неке треће особе и да нико лично није упознао особу која је излечена. Набавком разних уља канабиса пацијенти крше закон, а истовремено рескирају и могућа нежељена дејства. Немам ништа против да се уље канабиса региструје као помоћно лековито средство, али само према прописима и процедурама које већ постоје у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије.

То значи да би произвођач морао да поднесе валидну документацију којом доказује ефикасност и могућа нежељена дејства. Исто тако, мора да има стандарде добре произвођачке праксе којом доказује увек исти квалитет и концентрацију производа. А најважније је да докаже да корист од примене превазилази могуће ризике од нежељених дејстава – појашњава др Ковчин, и додаје да с обзиром на то да нема контролисаних клиничких студија, уколико се јави произвођач који испуњава наведене критеријуме у Агенцији за лекове сигуран је да би све онколошке установе у Србији прихватиле да спроведу и клиничка истраживања којима би се дефинитивно разјасниле све дилеме и заблуде о овом препарату.

Слично мишљење има и професор др Ранко Раичевић, председник Друштва неуролога Србије, који упозорава да се због психолошког утицаја ових препарата на пацијенте многи одлучују да напусте прописану терапију, што представља већу опасност за њихово здравље.

Иако постоје истраживања и извештаји о повољном учинку препарата канабиса у различитим неуролошким поремећајима, где се пре свега апострофирају мултипла склероза, деменција, али и епилепсија, поремећаји покрета, поремећаји мокрења, депресија и несанице, изузев утицаја на спазам као симптом мултипле склерозе, болних грчења мишића након повреда кичмене мождине и бола у оквиру малигних обољења, ипак се не може сугерисати његова примена у другим неуролошким стањима и поремећајима.

– Треба нагласити да препарати канабиса нису лекови за лечење обољења већ евентуално симптоматска терапија за нека стања, тако да у том смислу треба прецизно и педантно дефинисати евентуалну примену и у тим случајевима законском регулативом, уз учешће стручњака из свих дисциплина, то прецизирати да би то било евентуално корисно. Такође је битно укључити и правника и психолога. Само уз прецизно дефинисање места ових препарата у медицинском и правно-нормативном смислу могла би да буде избегнута злоупотреба – сматра др Раичевић.

А зашто се баш инсистира на производима марихуане у медицинске сврхе? Клинички фармаколог др Јанко Самарџић појашњава да марихуана представља осушене делове биљке индијска конопља, чији је најважнији фармаколошки састојак тетрахидроканабинол (ТХЦ). Он спада у групу психоактивних супстанци – канабиноида. Дејство канабиноида на организам разликује се у зависности од концентрације ТХЦ-а, што значи да у облику смоле или уља делује јаче. При пушењу брже се испољавају ефекти у односу на друге начине уноса у организам (већ после неколико минута). Канабиноиди делују преко специфичних рецептора (централних и периферних) и главни ефекти су у централном нервном систему, попут еуфорије, док у већим дозама могу настати визуелне халуцинације, панични поремећај и тешке психозе. Типични кардиоваскуларни ефекти су убрзан рад срца и ширење крвних судова.

– Додатни ефекти који оправдавају медицинску примену ТХЦ-а и његових синтетских замена су: повећање апетита, смањење мучнине, снижење очног притиска, умањење хроничног бола и спастичности (патолошки повишен мишићним тонус у неуролошким болестима).

Постоји различита регулатива у вези с канабисом у многим земљама, од потпуне легализације и слободног промета, преко легислације или контролисаног промета, до потпуне забране, тако да нема јединственог става – истиче др Самарџић.

У Европи је регистровано неколико лекова који садрже активне принципе из канабиса или су добијени синтетским путем. Оно што је научно потврђено, каже др Самарџић, јесте чињеница да канабис и лекови на бази канабиса могу имати оправдану медицинску примену као антиеметици (против тешког повраћања), аналгетици (за смањење хроничног бола) и спазмолитици (код тежих неуролошких обољења). Ипак, не треба заборавити да канабис има благ до умерен потенцијал зависности код хроничне примене (ризик 2 на скали од 1 до 5), затим психотропне ефекте попут халуцинација и да представља могући окидач за психозу, попут схизофреније код младих. Показано је да студенти који користе марихуану имају лошије оцене, слабије интелектуалне вештине и концентрацију.

– Због тога преовладава став да је неопходан медицински надзор приликом примене, а за евентуалну ширу примену неопходна су опсежна клиничка испитивања у будућности. Свако самоиницијативно коришћење марихуане у било ком облику представља злоупотребу и постоји велики ризик како од развоја зависности, тако и од читавог спектра нежељених ефеката – додаје др Самарџић.

Стручна комисија Министарства здравља је одобрила да међународно регистровани лекови, који садрже природне тетрахидроканабиноле или иста једињења, могу да имају своје место у терапији симптома тешких обољења. Одобрена су два препарата која садрже синтетске канабиноиде, „дронабинол” и „набилон” и спреј „сативекс”. Међутим, до сада, како незванично сазнајемо, ниједна фармацеутска кућа није поднела захтева за њихов промет у Србији.