Сир се прави од млека, љубави и стрпљења

Као што се једе, сир се тако и прави – споро, лагано, с пуно љубави и уживања. То знају врхунски мајстори сирева, а понеку тајну открили су радо и на дводневном „Балканском фестивалу сира”, деветом по реду, који је одржан у Дому омладине.

Победнички пехар добио је Француз Оливије Длузни који је са својим многочланим тимом представио сиреве у кутку „Француске тајне”. А у чему је тајна најбољег међу најбољима Оливије је казао: – У стрпљењу. Не журите да своје сиреве у чију производњу улажете велики труд што пре изнесете у маркете. Верујте у оно што радите, пустите да време уради своје. Нека сир зри онолико колико му је потребно. Ферментација, влажност, ваздух, температура... утичу на квалитет, али ваша лична доза поверења у сир је оно што ће пресудити да он буде јединствен. Љубитељи сира ће знати да то препознају – поручује Оливије.

Друго место освојила је Муневера Жилић с Купреса, док су треће место поделили Пољопривредно газдинство „Ћук” и гости фестивала из Словеније.

Посетиоци су били у прилици да пробају ретке и необичне врсте сирева и уживају у упаривању сирева с врхунским винима и деликатесима. На штандовима је било изложено око 300 сирева из наше земље, региона, Француске и Италије.

А да производњу сира могу научити и они који су одрасли у граду потврдили су супружници Ивана и Предраг Денчић.

– Из Београда смо се преселили на Космај и почели од нуле. На селу нас све инспирише – каже Ивана, машински инжењер. Њен супруг је фотограф, али сад су удружили снаге и постали мајстори за сир. У томе им је помогао технолог Предраг Ђокић.

Мајка троје деце, Ђурђа Јованов из Ковиља, једина на фестивалу поред разних сирева имала је и путер. Фармацеуткиња Зорица Радишић из Чурука поносно каже: – Захваљујући свекрви Јели изучила сам другу школу. Она ми је открила како се прави сир, који је нешто између качкаваља и моцареле – прича Зорица и тврди да с истом љубављу као некада у апотеци ради овај посао.

Код брачног пара Слађане и Давора Даниловић мезио се херцеговачки торотан, било је и младог и старог сира. Онај који је мамио изгледом, шупљикав као домаћи хлеб, привлачио је пажњу и називом „сир јаког карактера”. О његовим карактеристикама није хтео да говори Милан Трававчевић, али је домаћински инсистирао да се гости послуже и сами открију о каквом је карактеру реч. Јовановићи из Смедерева имали су најстарији сир на фестивалу. „Лежао” је две године, па на овој манифестацији стигао на тањир.

Ролати од сира пазарили су се код Љиљане Јањић из Ваљева. И за пљевљанским сиром владала је потражња, а први пут изложен је и шарски сир са Шар-планине и „плануо” је.

У месту Глушци у Мачви професор Момчило Будимировић прави козији сир у храстовој кори. Једнима се допао сир од вргања, другима с додатком бруснице или зачињен љутим папричицама или неким егзотичним аромама.

Сладокусци су се јагмили за слаткише од сира. Ивана Херо, дизајнерка, са сестром се извештила се у кувању кексића с фета сиром и маслиновим уљем.