Креда и табла у раду са даровитим ученицима

Нeма друштва нити школског система у свету који није заинтересован за рад даровитих ученика. Друштво које на време схвати значај даровитих ученика и правилно их однегује биће богато и савремено друштво.

Да ли ће даровити ученици у школи бити успешни, мање успешни или неуспешни, поред многобројних фактора, добрим делом зависи и од саме организације рада са њима. Истраживање које је урађено пре 20 година показало је да су организација рада и сам рад са даровитим ученицима у основној школи недовољно адекватни, незадовољавајући и врло сиромашни организационим облицима. Поновљено, исто истраживање после 20 година показује готово исте резултате. Резултати у загради су од пре 20 година. Овде ће бити приказани само неки од резултата истраживања. Избор даровитих ученика, по мишљењу ученика, врши сам наставник у 92,09 одсто случајева (83,95 одсто). По мишљењу наставника, у 90,29 одсто случајева бира сам наставник (100 одсто). У избору даровитих ученика за додатни рад треба да учествују и други стручњаци, педагог и психолог, сем наставника. По мишљењу ученика, садашњи резултати су нешто лошији, а по мишљењу наставника – мало бољи.

Критеријуми на основу којих се врши одабирање даровитих ученика за додатан рад најважнији за ученике јесу интересовања за дати предмет у 62,59 одсто случајева (36,04 одсто). По мишљењу наставника – у 79,61 одсто случајева (79,41). Што се тиче ученика, ти критеријуми су се доста погоршали, а код наставника су остали непромењени. Интересовања ученика за дати предмет нису довољна кад је реч о даровитим ученицима, јер ученик може изузетно да буде заинтересован за одређени предмет, а да не буде уопште даровит. Зато постоје други адекватнији критеријуми, као што су изузетни резултати и успех из датог предмета, резултати са такмичења, интелектуалне способности и друго.

Наставници на часу редовне наставе не раде посебно са даровитим ученицима у 73,02 одсто случајева (92,55 одсто), мишљење је ученика, а мишљење наставника је да не раде у 38,83 одсто случајева (63,72). Дакле, резултати су сада нешто бољи, али зато постоји велико неслагање са мишљењима ученика и наставника.

По мишљењу ученика, током године стално се изводи додатни рад са даровитим ученицима у 36,33 одсто случајева (53,02 процента), а по мишљењу наставника, он се стално изводи у 64,08 одсто случајева (63,72). Чак је резултат лошији него пре 20 година, ако се узме у обзир мишљење ученика, док је по мишљењу наставника остао исти.

Највише коришћен облик рада са даровитим ученицима је фронтални (рад са свим ученицима) – по мишљењу самих ученика у 59,71 одсто случајева (78,83 одсто), а то би требало да буде најмање коришћен облик рада кад је реч о даровитим ученицима.

У раду са даровитим ученицима наставници највише користе класично предавање – у 72,3 одсто случајева (94,80 одсто), што је недовољно ефикасно, а често зна да буде и досадно за саме ученике. А од наставних средстава, наставници у раду са даровитим ученицима највише користе креду и таблу – у 66,19 одсто случајева (66,66 одсто), што је незамисливо у 21. веку. У раду са даровитим ученицима превасходно треба користити савремена наставна средства – рачунаре, микроскопе, телескопе, паметне табле, роботе, дигиталне уџбенике и слично.

Организацијом и начином рада са даровитим ученицима у потпуности је задовољно 61,51 одсто ученика (51,39 одсто) и 22,33 одсто наставника (18,62). Рад са даровитим ученицима не само да захтева добру организацију и припрему, већ она мора да буде и прецизна, детаљна и да обухвати све потребне елементе, како би ученици били максимално ангажовани и могли максимално да искористе своје способности и креативност.

Сматра се да један даровит стручњак осигурава радне и животне перспективе за 10.000 људи, а трећина нашег укупног научног потенцијала, стручњака нашла је научну афирмацију у иностранству доприносећи убрзаном технолошком развоју ужих и ширих друштвених средина у којима живе, а не оних у којима су се школовали.

За успех даровитих ученика неопходно је да друштво јасно дефинише своје ставове у погледу њиховог рада и напредовања и да предузме мере за њихову реализацију. Ако друштво осигура адекватан и максималан развој и напредовање даровитих, они ће то својим стваралаштвом и креативношћу вишеструко вратити. Зато треба да учинимо све и да даровитима омогућимо максимални развој, напредовање и остајање у нашој земљи.

Специјалиста педагогије, Београд

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа