Украдена слова са споменика пилотима браниоцима Београда

Крадљивци бронзаних и месинганих предмета не мирују, па им тако изгледа није ни важно место са кога узимају „репроматеријал”. За 200-300 динара колико добију за килограм робе на отпаду секундарних сировина уништавају и спомен-обележја.

Један од споменика који је ових дана постао мета вандала подигнут је у знак сећања на пилоте браниоце Београда у бомбардовању априла 1941. године. Обележје се налази на Земунском кеју у близини хотела „Југославија”. Када су са овог споменика поскидана 24 бронзана слова од укупно 36 није познато, али ово је трећи пут у последња два месеца да се са обележја у престоници краду бронзани елементи.

Ко стоји иза ове крађе још се не зна, али не треба занемарити чињеницу да се у близини споменика налазе сплавови, који највероватније имају видео-надзор.

Подигнуто као успомена на пилоте који су живот дали за слободу отаџбине, обележје ипак није споменик културе. Због тога се о њему не стара Завод за заштиту споменика културе града Београда, већ је према прописима у надлежности општине. На овом месту налази се „граница” између Новог Београда и Земуна. Према информацијама добијеним јуче део где се налази споменик пилотима у ингеренцији је општине Земун.

Да ли ће и када ово обележје, чији је аутор Миодраг Живковић, бити обновљено није познато. Било би добро да споменик подигнут 1994. године свој првобитни изглед добије пре 6. априла када се традиционално обележава погибија 11 пилота, који су као део противваздушне одбране Краљевине Југославије бранили небо над Београдом.

– Ово је вандализам и чин за сваку осуду. Претпостављам да ови који су крали слова нису знали ни шта скрнаве. Надам се само да ће лопови бити откривени, а споменик обновљен пред годишњицу. У бомбардовању Београда погинуло је десет пилота шестог пука и Живица Митровић из 31. групе Другог ваздухопловног пука, који им се прикључио. Дан-два пре бомбардовања Београда они су били у Мостару и бранили границу од напада фашистичке Италије која је продирала у Албанију. После информације коју је добавио пуковник Владимир Ваухник да се спрема напад на Београд они су повучени у престоницу – прича Велибор Вукашиновић, председник Удружења ваздухопловне индустрије Србије.

Последњу ноћ, како каже, провели су у кафани „Зора” у Македонској улици. Веселили су се, певали, пркосећи смрти која се надвила над њима. Негде пре поноћи у кафани је зазвонио је телефон. Милош Жунић звани Казанова добио је позив да се јаве на аеродром који се тада налазио на Тошином бунару.

На Београд се тог и наредних јутара сручио бес око 500 Хитлерових бомбардера и ловаца.

Град је бомбардован у четири налета, а наши пилоти су успели да оборе неколико десетина немачких летелица.

У првим данима бомбардовања града погинули су Милош Жунић, Живица Митровић, Михо Клавора, Јован Капешић, Душан Борчић, Добрица Новаковић, Бранислав Тодоровић, Милутин Петров, Карло Штребенек, Владимир Горуп и Миливоје Бошковић.

У Београду се налази Улица десет авијатичара.

– Нажалост, наши напори да Живицу уврстимо у хероје који су дали живот бранећи небо над Београдом нису успели иако то покушавамо од 1985. године. Треба истаћи да је Живица био стациониран у Крагујевцу. Патролирајући, он је чуо да је Београд нападнут и без премишљања кренуо је у његову одбрану – напомиње Вукашиновић.