Бели лук као зачин и лек

„Ако познајете лековита својства белог лука – разумећете 50 одсто народне медицине” – овако ће вам дејство поменуте намирнице објаснити многобројни травари, видари, али и лекари. Много раније него што се говорило о употреби белог лука у кулинарству користио се као лек. У савременом добу бели лук је једна од најцењенијих биљака природне медицине за атеросклерозу, то јест закрчење крвних судова и многе друге болести. Много је студија проучавало лековитост његових састојака. Карактеристични мирис и љути укус дугује сумпорним једињењима која су најзаслужнија за његову лековитост. Најефикаснији је у борби против бактерија и вируса, али и против гљивица. То је природни антибиотик без нежељених пропратних дејстава.

Бројна истраживања су потврдила да антиоксиданти из белог лука помажу телу да се избори са слободним радикалима који оштећују ћелије и могу довести до рака и многих других обољења. Да јача имунитет и убија бактерије први је доказао још 1858. Луј Пастер.

Сулфиди које садржи помажу снижавању високог холестерола и има позитиван утицај на крвне судове и циркулацију, а тиме смањује и ризик од инфаркта.

Једињења сумпора у овој биљци помажу да се из организма одстране различити токсини, спречавају пропадање ћелија и подстичу раст нових.

Састојак алицин помаже у лечењу астме. Богат је Бе-витаминима, али и минералима – калијумом, калцијумом, фосфором и селеном. Лековите материје из белог лука шире крвне судове у ногама, на очном дну и мозгу, тако што побољшавају прокрвљеност и исхрану ових ткива. Регулише цревну флору и тако помаже да процеси разлагања хране протичу без грчева и надувености, а помаже и код лечења разних упала црева, кандиде и подстиче излучивање жучи.

Бели лук је данас незаменљив зачин у свакој кухињи, али може бити и почасни члан сваке кућне апотеке. Препорука је да се поједе до четири грама свежег белог лука на дан, а особе које тешко подносе укус, а нарочито мирис, могу узимати препарате од белог лука, са четири до 10 милиграма у праху или таблетама.

У сезони вируса и прехлада „сендвич” у чијој је средини ситно исечен бели лук чуваће вас од вируса и прехлада. Додавањем два-три чена било којој салати, али и црном луку, паприци и рену, отварају се дисајни путеве и разређује слуз у случају прехлада и вирусних инфекција.

Бели лук је ипак најбоље појести у сировом стању, као додатак у салати или зачин примпремљен за рибу и друге намирнице.

Децу треба постепено навикавати на укус и мирис белог лука, прво им га треба давати у малим количинама и добро уситњен. Веће количине белог лука код деце могу да изазову пролив или повраћање, могуће су, мада ретко, и алергије и непријатан осећај печења у желуцу.

Узимање белог лука се не препоручује код тешких обољења и тада треба консултовати лекара. Може да поремети терапију лековима који се користе да смање шећер у крви и антикоагулансе који се дају против згрушавања крви у случају тромбоза или после уградње вештачких срчаних залистака.

Бели лук може да делује надражајно на желудац код особа које нису навикнуте да га користе често и у већим количинама. Може да утиче и на менструални циклус и да изазове грчеве материце, па се у току трудноће и дојења препоручује његова употреба само као зачин.

Напитак од белог лука

Чен белог лука очистите и издробите, насеците два парадајза и лимун без коре и све заједно измешајте у блендеру или соковнику.

Супа са белим луком

Четири чена белог лука и главицу црног лука очистите и исецкајте. Црни лук пропржите на мало путера, додајте бели лук и динстајте још два минута. Додајте седам децилитара бујона, на мање коцке исечена два кромпира и свежу мајчину душицу. Кад се кромпир скува оставите да се супа прохлади, додајте со и бибер, а затим све сједините ручним миксером.