Бастион напуњен ђубретом

Нови Сад – Грађани су у недељу чистили бастион Петроварадинске тврђаве, који се код брод-ресторана на Дунаву пружа уз Каменички пут. Изнете су велике количине смећа – 36 тона, 1.600 џакова, каже за „Политику” Славомир Кишфалубац из удружења грађана „3Д свет”, које је организовало акцију „Тврђава без смећа”.

Годинама је Провијантски бастион испод петроварадинске стене, на којој стоји тврђава, затрпаван отпадом. Наталожени су шут, пластика, кесе, папири, распаднути намештај и други материјали које су људи одбацивали. „Од игле до ракете”, добацује, док изгурава колица, Славомир.

Он је из Ариља, а у Нови Сад дошао је пре шест година и ту се оженио. Прича нам и да је у истраживање тврђаве и њеног подземља кренуо са Леоном Шурбановићем, заступником удружења које је познато и као „Урбана герила ратника из подземља” – УГРИП.

На неким местиманису могли да прођу од смећа, па су мало по мало почели да га износе из потходника.

„И тако се створила идеја да се очисти подземље. У последње три и по године, у преко 300 акција, смо изнели 266 тона смећа. Просторије које смо очистили обилазимо. Скупљамо се сваке недеље, чистимо и не дозвољавамо да се скупи смеће”, наводи он.

Ово сад је друга масовна акција коју спроводе заједно са грађанима – волонтерима. Дошло је стотинак људи, углавном младих, и сви су показали вољу да недељом од раног јутра залегну за општу ствар. Али посао није био лак. Отпад је лежао у дубокој прашини, која се дизала у ваздух са сваком напуњеном лопатом.

„Не можемо више, много је прашине”, казала је једна од три девојке које су вратиле маску и другу опрему организатору.

Они издржљивији су товар из унутрашњости бастиона сакупљали готово цео дан у џакове које су, затим, изгуривали кроз отворе у зидинама, да би их учесници споља прихватили и на колицима преносили до Варадинског моста. Одатле су, на крају, утоварени на камионе ЈКП „Чистоћа”, која је отпад однела.

„Изашли су нам у сусрет и хвала им на томе. Коначно да су и градске институције стале иза овога”, каже Славомир.

Градски комуналци су за акцијаше дотерали и цистерну воде за пиће, а више спонзора помогло је око хране и пића. Котлић се крчкао у „штабу” УГРИП-а на горњој тврђави, код пољане која за време фестивала „Егзит” постаје „Денс арена”.

Уочи, током и након тих фестивалских дана, градске фирме се ванредно посвећују тврђави. Косе велике површине и орезују зеленило, односе огромне количине смећа, а више пажње поклања се и прскању комараца.

„Све власти су се већ измењале, видели смо и социјализам и капитализам, али нико и даље није званично надлежан за тврђаву”, каже један из УГРИП-а, који се представио као Дарко.

Не постоји, наиме, „управитељ” Петроварадинске тврђаве.

„Као Новосађанин, мислим да тврђава треба да буде туристичко-стратешка ствар Новог Сада и да би град требало да у њу уложи. Овако не води ничему, тврђава може само да пропада”, каже овај „урбани герилац”.