ЕУ да добије место Француске у СБ УН

Само пет дана пошто је француски председник Емануел Макрон у отвореном писму грађанима Европе упутио предлог о „препороду” Европске уније, уследио је одговор из Берлина. Није га потписала Ангела Меркел, иако га је подржала, већ Анегрет Крамп Каренбауер, у јавности познатија као АКК. Нова лидерка владајућих хришћанских демократа у ауторском тексту за „Велт ам зонтаг” изнела је како ЦДУ види будућност Европске уније, а ово виђење француски медији су оценили као „слатко-кисели” одговор Берлина Паризу.

Крамп Каренбауерова, коју медији виде као „штићеницу” канцеларке Ангеле Меркел, истиче да Европа мора постати јача и одбранити „европски животни пут” с друштвеним и политичким моделом различитим од Кине, САД и Русије. Али, она уједно одбацује оно што у Макроновим предлозима види као „колективизацију дугова” чланица еврозоне, успостављање социјалног система и минималних плата на нивоу ЕУ. На овај начин Берлин заправо поручује да се противи било каквом преношењу одговорности за дугове и буџетска издвајања чланица еврозоне, али и целе ЕУ на немачке грађане.

Шефица ЦДУ изашла је и са два предлога који се супротстављају француским националним интересима. Затражила је да ЕУ има стално место у Савету безбедности УН, а то се вероватно може постићи само ако Француска уступи своје место у СБ. Такође, она је друго седиште Европског парламента у Стразбуру оценила као „анахронизам” који треба укинути у корист Брисела.

Немачка канцеларка јавно је пружила подршку предлозима своје конзервативне странке за Европу који се разликују од предлога француског председника, посебно што се заузела за сталну јединствену европску столицу у СБ УН. „Мислим да је реч о веома доброј идеји за будућност”, поручила је Ангела Меркел.

Али, поједини министри СПД критиковали су Меркелову што је допустила да Крамп Каренбауерова одговори Емануелу Макрону, на шта им је она поручила да је важно да се чује чему ЦДУ тежи.

Портпарол француске владе Бенжамин Гриво за Ројтерс каже да се председница ЦДУ само у три тачке разликује од предлога које је изнео Макрон: то су минималне зараде у ЕУ, укидање седишта Европског парламента у Стразбуру и уступање француског места у СБ УН Европској унији.

Свесна да неки предлози не пријају Јелисејској палати, Крамп Каренбауерова је накнадно у изјави за Велт ТВ настојала да угуши гласине о наводном француско-немачком разилажењу: „Међу нама нема расцепа. ЦДУ има другачији политички поглед на нека решења, као што је уједначавање социјалних система, и за Париз то није ништа ново.”

По оцени париског „Монда”, АКК дели ставове француског председника да ЕУ, која се суочава са многим претњама, мора да реагује хитно: „Али она предвиђа другачије начине да се дође до истог циља. За Крамп Каренбауерову је јака економија, а не политика, гаранција јаке Европске уније”. Лист „Фигаро”, пак, оцењује да је шефица ЦДУ одбацила замисао о „некој европској супердржави и заштитници, супротстављајући јој начело одговорности и сопствених заслуга”.

Урлих Шпек из Маршаловог фонда у Берлину за Ројтерс каже да је АКК у свом ауторском тексту само „прихватила пружену руку Макрона да одиграју танго”.

„Француска заговара већу интеграцију и централизацију у еврозони, а Немачка би да ствари остану какве јесу. Када је реч о безбедности, Немачка жели више и предлаже да имају заједничке европске носаче авиона”, објашњава Шпек.

Заменик берлинског Делоровог института Лукас Гутенберг за „Гардијан” каже да је упадљиво да и Макрон и Крамп Каренбауерова у својим виђењима будућности ЕУ веома мало спомињу Европску комисију.

„Ако пажљиво прочитате оба предлога, видећете да постоје неке сличности, па и преклапања, тамо где их не очекујете. Изгледа да шаљу исту поруку: више Европе је могуће кроз међувладин приступ. Да сам у Бриселу, био бих забринут због тога”, истиче Гутенберг.