Женска посла

Давно, давно (1958) славни певач, глумац и гитариста Доменико Модуњо такмичио се на фестивалу „Санремо” с песмом „Nel blu di pinto di blu”. Када је поново изашао на сцену као победник и самим тим представник Италије на „Песми Евровизије” те године, читава публика у дворани је заједно с њим певала рефрен те песме. На „Песми Евровизије” је био трећи, а композиција је постала евергрин са краћим насловом „Воларе”.

Колико би песама са „Беовизије”, на којој се изабрао наш представник на „Евросонгу”, гледаоци са добрим слухом могли да отпевуше после првог слушања? Победила је Невена Божовић, којој ће ово бити трећи наступ на овој музичкој смотри (представљала је нашу земљу на „Дечјем Евросонгу” и касније, са 18 година, на оном „великом”). Има одличан глас, лепо изгледа и нек јој је са срећом,

РТС је поново показао да кубури са водитељима. Да није сјајне Драгане Косјерине, не би било ни трага од гламура и спектакла. Ана Бабић је опрезнија, али коректна, а самим тим што су у главну водитељску поставку убацили два глумца, признали су да или немају довољно добрих мушких водитеља или, што је реалније, не умеју да их искористе. Или обуче, што је посао сваког уређивачког тима. Иван Михајловић и Небојша Миловановић су домаћи на РТС-у јер су глумили у популарним серијама „Војна академија” (Михајловић) и „Корени” (Миловановић). Али, веровано су поене освојили у новогодишњем програму ове ТВ куће.

Током две полуфиналне и финалне вечери назови грин рум смо чули стотинак пута. И никога није обрадовао. Јер, уместо лаганог ћаскања са ауторима и певачима, чули смо као непотребна питања, необуздан смех, лоше шале, подврискивање... Сасвим је извесно да је Кристини Раденковић и Бојани Марковић неко рекао да буду „што веселије и да праве атмосферу” јер се тако ради и на „Евросонгу”, али тамо све што делује спонтано, није нимало спонтано него осмишљено.

Што се песама тиче, сваки гледалац је имао свог фаворита, али песма „Бело”, коју је певао „краљ трилера” и победник „Пинкових звезда” Иван Куртић ће можда већ овог викенда постати кафански хит јер има мелодију која се лепи за уво. Да је којим случајем победио и постао наш представник у Тел Авиву тешко би било на енглеском објаснити рефрен: „Црвене су ципеле, црвени ’ферари’, а ти данас ниси ту, то ми срећу квари... ех, што није твоје лице испод њеног вела, нема везе што би била постеља бела, бела.” Песму о доказу девојачке невиности у најбуквалнијем смислу гарантовано нико други није имао у 21. веку. А ни у двадесетом.