Пут до магичних пет одсто раста БДП-а

Зашто тржиште капитала мирује? Сваке године причамо исто. Остарио сам причајући о томе, рекао је привредник Зоран Дракулић на „Копаоник бизнис форуму” покушавајући да објасни зашто су домаће приватне инвестиције пале око 40 одсто и како обезбедити улагања за одржив раст од око пет и више одсто БДП-а. Три дана се на српском Чаробном брегу пословна и научна елита упињала да пронађе пут до тог магичног броја без кога нема бољег живота у Србији.

– Приватни сектор чека и не улаже. Или инвестира у иностранство, што је катастрофа. Потенцијал српског приватног сектора је фантастичан. Наши инвеститори могу да донесу милијарде евра, што су показали и куповином разних предузећа. Неке фирме су овде објавиле да ће у наредних четири до пет година да инвестирају 500 милиона евра у своје програме. Без домаћих инвеститора нема нам напретка – рекао је председник Клуба привредникa.

Ако добро српско предузеће може да се задужи по каматама од два одсто, што је упола ниже него у Румунији, зашто не инвестира у производњу него радије купује некретнине?

– Корупција, владавина права, неуједначена примена прописа, сива економија, али и споро правосуђе и недовољно развијен образовни систем нешто је што озбиљно кочи инвеститоре у пословним намерама. Листа баријера и проблема са којима се привредници у Србији суочавају годинама уназад је иста – истакла је Јелена Павловић, председница Америчке привредне коморе, која окупља 206 страних и домаћих приватних компанија.

Кирил Тјурденјев, генерални директор НИС-а, најавио је да ће та компанија уложити у нове пројекте и производњу 1,5 милијарди евра до 2025, а да се разматра и производња нафте и гаса у Босни и Херцеговини. Према његовим речима укупне инвестиције НИС-а су пет милијарди, укључујући и оне које треба да буду реализоване. Он је подсетио да је од 2009. када је „Гаспромњефт” постао деоничар НИС-а, већ уложено три милијарде евра, а само прошле године око 300 милиона у изградњу нових постројења.

– Овакве компаније нам требају – прокоментарисао је Дракулић НИС-ове планове за улагања. Џентлменски је похвалио продају РТБ „Бор”,  који је и сам својевремено хтео да купи. Међу добре вести уврстио је и продају железаре, најављену велику кинеску инвестицију у Зрењанину и концесију за Аеродром „Никола Тесла”.

Али, замерио је што Србија нема стратегију одрживог развоја.

– Путна привреда и грађевинарство дају добре резултате, али је проблем нерешено питање конверзије земљишта, која је легло корупције. Када би то било решено имали бисмо хиљаде нових радних места у тој области. Не обрађујемо милион хектара земљишта. Замислите да на њему гајимо само енергетско биље, то је замена за увоз два милиона тона нафте – изнео је Дракулић своје предлоге за инвестиције и повећање привредног раста.

Блаж Бродњак, председник управног одбора НЛБ банке, потврдио је да финансирање инвестиција није проблем. Али, проблем је права идеја и шта се жели постићи. Према његовом мишљењу земље региона треба да се удружују и само знањем могу стећи предност над конкуренцијом.

– Европа нас овакве неће. Намети су огромни. Морамо да растеретимо привреду 20-30 одсто да би нормално радила – оценио је Дракулић.

Мирољуб Лабус, професор на Правном факултету у Београду и некадашњи потпредседник владе, сматра да од улагања малих и средњих предузећа зависи привредни раст Србије.

– Кључно је подстаћи домаћа улагања. Привреда нема довољно акумулације, приватни сектор посебно јер је јако опорезован и није у могућности да инвестира профит. Зато је потребно смањити порезе. Порез на профит треба смањити пет одсто – рекао је Лабус.

Дејан Шошкић, професор Економског факултета и бивши гувернер НБС, рекао је да раст инвестиција и виша привредна активност захтевају битно унапређење пословног амбијента. Без њега нема предузетништва ни домаћих ни страних инвестиција. Према његовим речима постојање корупције и сиве економије показатељ је лошег пословног амбијента. Кључни аспекти доброг пословног амбијента подразумевају способност правосуђа да штити уговор, својину и фер тржишну утакмицу.

– Годишње инвестиције у Србији износе око 20 одсто БДП-а, док су у брзо растућим економијама 10 одсто више. Инвестиције приватног сектора су 16 одсто БДП-а, што је и даље испод просека земаља централне и источне Европе – оценио је Стивен Ндегва, шеф канцеларије Светске банке.

Према његовим речима домаће и стране приватне инвестиције требало би да буду промовисане у секторима који обезбеђују високо квалитетне послове и где је додата вредност највиша. Србија се, сматра, предуго фокусирала на промоцију инвестиција које се односе искључиво на проблем незапослености. Време је да се фокус пребаци на секторе где иновације, нове технологије и високо квалификован рад играју главну улогу.