Нема спавања док траје Евровизија

– Супер је. Синоћ смо били на тераси ресторана у „Београђанки”, на журки македонске представнице Тамаре и момака с којима она наступа на овогодишњој Евровизији. Појавила се и њена сестра Тијана, певале су, подсетили смо се Тошета Проеског. Пре тога смо били на проби, па на конференцији за медије. На Калемегдану вечерас певају Жељко Јоксимовић, Марија Шерифовић… – тако углавном одговарају ових дана неки од љубитеља „Евросонга” на питање како сте, шта радите. По неким проценама њих седамсто већ су у нашем главном граду, углавном су чланови националних ОГАЕ клубова, који тако организовани настоје да подрже свог или представника неке друге земље у такмичењу. 

Швеђанин Јунас Гладникоф је прошле недеље стигао у Београд као и његов пријатељ по хобију Муамер Ноах Бајрић. Јунас је из Стокхолма, студент је психологије. Ноах је, тако га сви ословљавају, стигао из Америке, ради као службеник у финансијском сектору једне фирме, навија за Босну и Херцеговину из које се иселио 1996. године и сада живи у Рочестеру код Њујорка. Време посвећено Евровизији, такмичењима, путовању на завршну приредбу, сталне контакте преко интернета са другим фановима ове музичке приредбе убраја у свој хоби.Одувек је волео и гледаоЕвровизију, некада док је живео у Орашју и сада када је далеко у Америци.

Наши саговорници су сваки час за компјутером јер свако од њих углавном извештава за неки од специјализованих веб-сајтова у својој земљи посвећених Евровизији. Те електронске новине заправо су задовољство а и одличан извор прихода који до последње паре сви потроше на путовања и током одржавања „Евросонга”. Јер завршна приредба је нешто налик на светски конгрес, ту настоје по сваку цену да дођу сви чланови ОГАЕ. Или бар они којима обавезе и новчаник дозволе. Дођу, виде се па поздраве до следеће године. Мада и Јунас и Ноах углас додају: „Срећа да овде није тако скупо као на Западу, тако смо добро прошли и у Украјини!”.

На питање колико времена потроше на евровизијска догађања, Јунас узвраћа: „Ууу, много. Јер због „Евросонга” морам да радим са стране да бих зарадио новац за трошкове. И то се рачуна.”

Ноах додаје да је многима чудно да се неко толико бави једном приредбом као што су чланови ОГАЕ, али то је по њему као и сваки други хоби.

Када се погасе рефлектори, победник и остали учесници Евровизијеоду својим путем, питамо наше саговорнике шта они раде.

– Наравно и ми идемо кући. Они који су ближи међусобно се друже током године, налазе када уграбе прилику – каже Швеђанин. Јунас је био у Истанбулу пре четири године, Кијеву, Атини, током године дружи се са истомишљеницима, углавном из Европе, путовао је у Данску, Бугарску. То, ипак, није случај са Бајрићем, он је далеко преко Атлантика и биће са друштвом тек следеће године.

Ко ће победити? Швеђанин у врху види Србију, Русију, Јерменију, Ноах типује на Шпанију и Норвешку. Пристиже накнадно и Италијан Едмундо Аселини, новинар и уредник сајта о Евровизији, који ради за локални Радио Ћила Фузико из Болоње. Прогнозира да би португалска песма могла добро да прође, некако је права европска, „за своје” не може да навија јер Италијани већ 12 година не учествују на Евровизији, нису били задовољни пласманом и организацијом, тако да званичних преноса нема јер национална телевизија није заинтересована за то, па они који желе приредбу гледају преко интернета или сателита.

Из Турске је допутовао Умут Ђертел, извештава за „Роклајф” из Анкаре. И он је од детињства љубитељ Евровизије, сећа се хита „Џули” који је својевремено представљао Југославију, набраја још неке после тога, ове године свиђају му се представници Украјине, Русије, добра је и наша Јелена, турској песми ове године даје слабе шансе за висок пласман.

– Београд ми се допада, добресу трамвајске везе, некако ми се чинебољим од оних у Анкари. Наравно, праћење Евровизије је моје лично задовољство као и писање за „Рок лајф”, јер радим као службеник у Министарству за здравље – објашњава тридесетогодишњи Ђертел.

Ивана Стошић, пи-ар невладине организације ОГАЕ, већ три месеца живи под високим напоном. Од РТС-а су добили прилику да приређују промоције и различита забавна збивања у „Евроклубу” у „Сава центру” и у „Еврокафеу” на петом спрату „Београђанке”, што подразумева довођење певача, прављење журки.

– Свако вече је другачије, некада су то тематски „партији”, караоке евровизијских песама, гледање спотова учесника, мини презентације, дељење ЦД – помиње Ивана Стошић нека од дружења, али с обзиром на то да су се осталим учесницима управо придружили и представници велике четворке, Велике Британије, Енглеске, Немачке, Шпаније и Француске која има директан пролаз у финале, посла ће тек бити. И обавеза – до усијања.

– Већ смо се у нашем ОГАЕ договорили да спавамо у априлу и јуну, јер у мају нас двадесетак радимо пакленим темпом. Тек три-четири сата дневно, да преживимо и не паднемо с ногу. На финалу ћемо бити у првим редовима, Невен Зораја наш другар ће смислити нешто оригинално за навијање, имаћемо заставе а нас стотинак подржаћемо Јелену Томашевић колико нас грло буде носило – обећава Ивана Стошић.

Питамо Ивану да ли ће после „Евросонга” отићи на одмор, мада знамо да свако од чланова ОГАЕ одсуствоиз фирме користи, заправо, за учествовање у позадинским редовима велике музичке приредбе.

– Ако победимо нема везе, већ 26. маја крећемо опет у акцију – неуморна је наша саговорница.

Рајна Поповић

-----------------------------------------------------

Друже се и навијају за своје

Ивана Стошић, пи-ар менаџер ОГАЕ Србије, објашњава да скраћеница уз име организацијекоја се бави праћењем и популаризацијом „Песме Евровизије” потиче од француског назива „Organisation Generale des Amateurs de l’Eurovision. Наше удружење за подршку евровизијском наступу бави се и промоцијом наше музике и културе у Европи, основано је 2004. године по угледу на четрдесетак исто таквих националних организација, окупљених под кровом једне међународне. Свако од њих настоји да помогне свом представнику на „Евросонгу”, али током године контактирају интернетом, неки се и лепо друже и путују, јер у клубовима навијача има и представника оних земаља које на „Евросонгу” не учествују.