Италијанска публика наградила „Границе кише”

Филм „Границе кише” редитеља Властимира Судара и Николе Мујовића, који се догађа на тромеђи Херцеговине, Црне Горе и Хрватске, и говори о људима различитих „ексјугословенских” националности спремних да, упркос сукобима из прошлости, сарађују, са великим успехом је приказан на управо завршеном Међународном филмском фестивалу у Бергаму (Италија). Освојио је друго место за најбољи филм, док је победник фестивала аргентински „Крадљивац са мотора“ редитеља Аугустина Тоскана, чија је премијера била у Кану.

У конкуренцији је било више од 150 филмова, међу којима и већ позната остварења премијерно приказана на великим фестивалима попут Кана, Локарна и Торонта. Ту је био и први играни филм познатог британског фотографа Ричарда Билингама „Реј и Лиз” који је у Бергамо дошао са наградом Златни Александар са Солунског филмског фестивала. У разним програмима само седам је изабрано за главну такмичарску конкуренцију бергамског фестивала са дугом традицијом – овогодишњи је 37. по реду – на којем се награде додељују на основу гласања публике.

– За наш филм то је посебно ласкаво, јер показује да је и италијанска публика потпуно разумела оно што смо хтели да кажемо. Томе је помогло и то што смо глумац Вахидин Прелић и ја одговарали на питања публике након пројекције, то је обичај на Фестивалу. Тако смо појачали први утисак који је филм оставио и охрабрили гледаоце да гласају за нас. Сала је била пуна, тако да је и нама ауторима веома узбудљиво да учествујемо. Јако нам је драго што је филм уопште изабран и што смо награђени на једном оваквом фестивалу који је врло важан догађај у целој Ломбардији и који прати врло лојална, али и захтевна публика – примећује за „Политику” Властимир Судар.

Италијански филмски критичар Камило де Марко је у најави фестивала за европски портал за промоцију филма и аудио-визуелног стваралаштва Синевропа оценио „Границе кише” као „оригинално дебитантско остварење о конфликту, идентитету и коренима“ и нагласио да је режија овог дела „далеко од устаљене балканске кинематографије”. У својој рецензији Де Марко пореди овај филм са првим филмом Милча Манчевског „Пре кише”, али и са филмовима Александра Петровића. Посебно је похвалио и рад главне глумице Кристине Стевовић (сада Обрадовић) и директора фотографије Милоша Јаћимовића.

– Организатори фестивала су били изненађени да је са Балкана дошао један овакав филм који дира у све осетљиве проблеме ових простора, али на веома суптилан начин, како су рекли, што је препознала и њихова публика. Додали су да на северу Италије постоји велика симпатија према овим њима ипак блиским, да не кажем комшијским просторима, те да их је филм сигурно емотивно дирнуо. Публика је иначе врло гласним аплаузом поздравила објаву да смо добили награду. Драго нам је да смо ту, мимо региона, а после Канаде, Шведске, Немачке, Британије и Русије, успешно приказали филм у једној јужноевропској земљи, са климом сличном овој коју описујемо у филму. У Италији смо наишли на врло топао пријем код домаћина фестивала који воде овај догађај са много пажње и љубави. Фестивал је перфектно организован, а уживали смо и у разним пратећим програмима, попут изложбе фотографија Пјера Паола Пазолинија из филма „1001 ноћ“ и ретроспективе ветерана југословенског филма Карпа Аћимовића Године – каже Судар.

„Границе кише” крајем марта одлазе у Париз, на фестивал „L'Europe autour de l'Europe” где је такође у главној конкуренцији.