Националистичке елите су створиле државу банкомат

Специјално за „Политику”
Скопље – Македонско изборно тело први пут ће се суочити са избором за председника државе између три универзитетска професора. Кандидат власти је Стево Пендаровски. Гордану Силјановску Давкову подржава опозиција с ВМРО-ДПМНЕ на челу (уједно је то и први пут да се за ову државничку функцију у Македонији кандидује жена). Као и она, Блерим Река је формално независни кандидат, с подршком албанске опозиције – Алијансе за Албанце и покрета Беса.

Река је био амбасадор у ЕУ на предлог албанске партије ДУИ. Долази из угледне породице. Родитељи су му, такође, универзитетски професори и публицисти.

Да ли мотиве за кандидатуру можемо потражити у вашој изјави: „Само с македонским кандидатима, без иједног Албанца, ово мултиетничко друштво ризикује да постане моноетничка држава. Албанци би, у том случају, били само гласачи, не и са правом да буду бирани?” Зашто тако мислите када албански политички субјект има одлучујућу улогу у државном и политичком животу Северне Македоније?

Мој мотив је и оно што могу ја урадити за државу и за бољу будућност грађана. У праву сте да албански политички субјекти имају улогу, али немају кандидата – Албанца, чиме су електорату оставили да бира између два кандидата исте националности из две највеће македонске партије. Моја независна кандидатура је и допринос департизацији и деприватизацији државе. У другој декади 21. века било би апсурдно да једино партије имају монопол партијског кандидовања. Као независан кандидат, који не припада нити једној партији нити је исте националности као остала два кандидата, мислим да моја кандидатура може бити здрава за демократију у земљи, као вид равнотеже или корекција политике осталих грана власти, како не бисмо добили једнопартијску и једнонационалну доминацију у држави.

Да ли у другом кругу очекујете подршку македонске опозиције?

Не бих спекулисао хипотетичним проценама. Пошто сам независан кандидат, очекујем гласове свих грађана, а не подршку партија.

И међу Македонцима и међу Албанцима постоји висок степен поларизације.

Да ли се таквим односом могу остварити евроатлантске интеграције и институционализација Преспанског споразума, као и Закона о језику, који није потписао председник Ђорђе Иванов?

Моја платформа је платформа уједињења. Без интеретничког и без интраетничког консензуса унутар државе не могу се спровести стратешки евроатлантски циљеви. Грађанима се годинама продавао комерцијални национализам и тендерски патриотизам као опијум за прикривање коруптивних афера. Задојени квазинационалистичком пропагандом, грађани су заборављали коруптивне скандале аутора „великих националних идеја”. Ти исти „велики браниоци националних идеала” увек су проналазили заједнички језик у незаконитим трансакцијама, плаћаним нашим порезима. Такозване националистичке елите створиле су државу банкомат, а масовним исељавањем последњих година на путу смо да, без правне државе, завршимо у празној држави.

У чему видите решење односа Београда и Приштине и како се то може одразити на Македонију?

После скоро три декаде постконфликтне транзиције, Берлински процес је шанса за европеизацију Балкана како регионални проблеми не би балканизовали Европу. Учлањење свих земаља западног Балкана у ЕУ једини је могући интеграциони модел, с обзиром на традиционалне ривалитете између појединих суседа. Тиме бисмо избегли вето првог учлањеног у ЕУ на пријем осталих.

Спор Београда и Приштине је кључан за стабилност Балкана. Верујем да је нова српска државна елита научила на грешкама својих претходника, од деведесетих година прошлог века. Косово се ослободило Србије. Време је да се и Србија ослободи Косова. Независност Косова је неповратан процес и за Србију би било боље да у Косову има доброг суседа уместо противника. Није на мени да делим савете једној Србији, која има толико дугу државну традицију, као и административни капацитет неопходан за интеграциони процес за ЕУ, али мислим да Србији треба један Де Гол, који ће прихватити нову реалност и затворити историју која јој не дâ да корача у будућност. Ни за нас није било лако затворити спорове са нашим суседима, Грчком и Бугарском, али смо гледали у будућност. Нажалост, Балкан има суфицит прошлости, а дефицит будућности.

Како оцењујете односе Северне Македоније и суседних земаља?

Дошло је време да регион затвори ратну страницу и отвори ново поглавље. Добри међусуседски односи су предуслов да једном заувек одстранимо неславну етикету „бурета барута”. Као председник, радићу на томе да са суседима немамо ниједан једини проблем. С Грчком и Бугарском смо несугласице превазишли потписивањем два билатерална договора. Верујем да ћемо их и са Србијом, с којом имамо изврсне односе, још више унапредити. Са Републиком Косово и Републиком Албанијом немамо отворених питања и имамо одличне билатералне односе.