Марсовци безазленији од Совјета

Три полицајца, наизглед врло присебни и видно постиђени, клели су се да су у Вокингу у Сарију видели летећу пирамиду са белим фаровима напред и црвено-белим зрацима светла позади.

Искусни контролори лета на малом аеродрому у источној Енглеској спазили су неидентификовани летећи објекат како се накратко спушта на писту, а онда опет узлеће невероватном брзином и готово вертикално. Знали су да им нико неће поверовати, али пријавили су оно што су видели тог априлског поподнева 1984. године. Страхујући од отказа, молили су да им се имена не помињу у званичном извештају.

Узбудљива сведочења о блиским сусретима са „малим зеленим створењима”, покушајима отмице и силаску летећих тањира на британско тло могу се од јуче бесплатно скинути са сајта британског Националног архива. Тренутно је на располагању осам од укупно 200 фајлова који ће јавности бити на располагању, преноси британска штампа.

Суочено са великим бројем захтева грађана да објави информације о овом феномену, а на основу Закона о слободи информација и жеље за отвореном и транспарентном владом, британско Министарство одбране отворило је целокупну архиву о неидентификованим летећим објектима из периода између 1978. и 1987. године.

Досијеи су настали у време хладног рата, када је владу једино интересовала веза између неидентификованих летећих објеката и безбедности земље, објашњава Дејвид Кларк, експерт за НЛО који је сарађивао са Националним архивом у овом подухвату. Када би се у министарству уверили да опажене летелице немају никакве везе са Совјетима, губили би свако интересовање. Нема ниједног доказа да је у таквим ситуацијама Министарство одбране даље водило истрагу, рекао је Кларк.

Доскора строго поверљиви документи углавном су састављени од преписке грађана и полицајаца са Министарством одбране и тадашњом премијерком Маргарет Тачер.

Поменути „феномен на аеродрому” један је од уверљивијих, јер су га пријавили контролори лета са вишегодишњим искуством, објашњава Кларк. Али ту је и низ сведочења која као да су преписана са страница научнофантастичне литературе.

Један ветеран из Другог светског рата похвалио се како се чистом срећом избавио од Марсоваца који су покушали да га отму док је пецао у Алдершоту на југу Енглеске.

Прича времешног пецароша забележена је 1983. године под насловом „Случај блиског сусрета”. Ветеран је описао јако светло и два створења, висока око 120 сантиметара, од главе до пете под светлозеленим огртачима и са шлемовима исте боје. Пратио је дошљаке до њиховог брода и осмоугаоне црне собе унутра. Речено му је да седне испод жутог рефлектора, где га је гост из свемира питао колико је стар, а када је овај рекао да има 78 година одговор је гласио да је „сувише стар за оно што њима треба”.

У белешци из 1983. министарство наводи да су уочени објекти вероватно „сателитски отпад који улази у атмосферу, муње, облаци у необичним формацијама или светла авиона и да „свакако нема ниједног доказа да су ванземаљци икада слетели на нашу планету”.

Архивирани су и бројни цртежи и скице, направљени на основу описа очевидаца.

Супротно увреженом мишљењу да се овакви објекти најчешће виђају у пустим, сеоским подручијима, остављајући мистериозне кружне обрисе на њивама, један НЛО је, на пример, виђен усред Лондона, на мосту Ватерлу преко Темзе.

„Дозволите ми да уверим овај дом да се влади Њеног величанства никада нису обратили људи из свемира, рекао је лорд Стаболги, који је у јануару 1979. имао излагање у Горњем дому на ову тему.

Али наводну заверу ћутања на највишем нивоу о постојању ванземаљаца тешко је развејати, каже Кларк. Грађани који у то верују убеђени су да ће им бити доступан само део расположивих досијеа, док ће многи други заувек остати тајна над тајнама.

Ј. К.