Гондола читав век у плановима, ускоро на стубовима

Из централног дела града, преко Саве до Земуна – то је била њена првобитна траса. Друга је предвиђала спајање Калемегдана преко Великог ратног острва са Земуном. Овако се о првом београдском „ваздушном трамвају” размишљало пре скоро једног века, двадесетих година, када је расписан и Међународни конкурс за урбанистичко уређење Београда. Тада се увелико говорило и о првом градском метроу. И потоње генерације градских отаца неуморно су у својим главама исцртавале разне трасе београдске гондоле, али ниједном од њих, као ни метроом, Београђани се још нису провозали.

Једина гондола чије се градилиште припрема је најактуелнија – од Калемегдана до Ушћа – жичара која је изазвала буру у јавности и пре него што су ископани њени темељи. Главна критика и питање опонената је то зашто су од свих делова града надлежни решили да жичару која би ове или почетком 2020. требало да се надвије над Савом усаде у споменик културе од изузетног значаја.

Заговорници се позивају на то да је ова гондола ушла у више градских урбанистичких докумената. То није успела ни она из двадесетих година прошлог века, коју као главни аргумент користе данашњи градски оци, као ни већина замишљаних после ње. Гондола на данашњем месту све до 2016. године није имала упориште у ранијим планским документима престонице. У Генералном плану из 2003. тај вид превоза се помиње, али без тачне локације.

Историчар и хроничар Београда др Видоје Голубовић потврђује да београдски оци јесу двадесетих 20. века размишљали о гондоли, да се она гради концесијом. Потврда о томе, додаје, може се наћи у тадашњим општинским новинама Београда. Али, све је стало на причи о концесији.

– У конкурсним решењима за урбанистички план из 1922. било је идеја о томе да се гондолом повеже град са Авалом, Звездаром, Топчидерским брдом, па се чак помињала и веза Калемегдана и реке успињачом. Али, све те идеје нису биле уткане у тај план, чији је аутор био Ђорђе Коваљевски, нити у урбанистичке планове који су уследили после тога – истиче Злата Вуксановић Мацура, ауторка књиге „Сан о граду” која се бави међународним конкурсом расписаним 1921. године.

Сан о крстарењу „ваздушним трамвајем” преко обронака и обала Београда није спласнуо. Али, многе идеје у деценијама после Другог светског рата биле су само модификација замисли из међуратног периода.

Дугогодишњи директор Бео зоо врта Вук Бојовић својевремено је помињао да би управо тврђаву и природни резерват Велико ратно острво требало повезати гондолом јер је заговарао да се део Зоолошког врта пресели на острво.

И у доба СРЈ разматрало се оживљавање идеје о београдској гондоли.

– У моје време било је речи о изградњи гондоле која би повезала Калемегдан и Нови Београд, али није било новца за њену реализацију. То је стара идеја урбаниста, чини ми се чак из времена Бранка Пешића, и када сам постао градоначелник захтевао сам да се сви његови пројекти иновирају – указује Небојша Човић, градоначелник Београда од 1993. до 1997.

Од подножја тврђаве нису се удаљили ни градски оци после 2000. Тако је Радмила Хрустановић, у време док је била заменик градоначелника, најављивала да ће Београд добити путничку жичару од Пристаништа до Косанчићевог венца.

Даље од Калемегдана, али ближе урбанистичким плановима, била је гондола од Кошутњака преко Аде Циганлије до Новог Београда.

– Радио сам на тој жичари 20 година. За њу су начињени генерални пројекат и претходна студија оправданости. Затим је урађен план детаљне регулације и главни пројекат. Могло је да почне са копањем за део од Новог Београда до Аде Циганлије. Ово сада је ординарна глупост – наводи саобраћајни стручњак Мирко Радованац, који је од 1975. до 1986. радио у Урбанистичком заводу Београда.

Нико од стручњака, ипак, није могао да каже када је у Генерални урбанистички план ушла гондола од Кошутњака до Новог Београда.

Баш на прописе из планских докумената насукала се гондола од Калемегдана до Ушћа јер критичари њене изградње тврде да она у важећем ГУП-у није предвиђена на том простору. Актуелна урбанистичка акта, међутим, другачије тумачи Игор Марић из Института за урбанизам и архитектуру Србије, руководилац израде плана детаљне регулације (ПДР) гондоле Калемегдан – Ушће који је усвојен у јуну 2018. Марић каже да ова жичара има упориште у Генералном плану Београда из 2016. године, али да је План генералне регулације забрањује у том делу Београда.

– Неусаглашеност та два плана није питање које онемогућава израду плана детаљне регулације за гондолу. ГУП је план вишег реда и Закон о планирању и изградњи омогућава да се у случајевима неусаглашености планова примењује план вишег реда, у овом примеру ГУП јер је он основ за израду планова нижег ранга – генералне и детаљне регулације. План детаљне регулације нисам радио само по наруџбини него по савести јер је гондола позиционирана на одговарајућем месту и неће заклонити силуету тврђаве, нити ће девастирати Калемегдан. За тај план применили смо услове Републичког завода за заштиту споменика културе, имамо сагласност јавних комуналних кућа и испоштовали смо законску процедуру као и за било који други план – објашњава Марић.

Овакво читање важних градских докумената спорно је иницијативи „Не давимо Београд”. Она је ове недеље поднела Уставном суду иницијативу за оцену уставности и законитости плана детаљне регулације којим је Скупштина града омогућила изградњу гондоле Калемегдан – Ушће.

– ПДР за гондолу израђен је супротно одредбама Закона о планирању и изградњи. Његовим усвајањем Скупштина је злоупотребила овлашћења и узурпирала овлашћења државних органа надлежних за оцењивање усклађености планских докумената, чиме је прекршен и Устав. Изградња гондоле на правцу Калемегдан – Ушће забрањена је како одредбама Плана генералне регулације, тако и одредбама ГУП-а – изричити су у овој иницијативи, у којој додају да је у тексту ПДР-а за гондолу изнето погрешно тумачење да ГУП и ПГР нису међусобно усклађени, као и погрешно тумачење закона.

– Противзаконитим одабиром између два обавезујућа плана одлучено је да ће се поштовати искључиво одредбе ГУП-а које су волшебно протумачене као оне које иду у корист намерама за изградњу гондоле – додају у иницијативи. 

Цена и сеча стабала узнемириле јавност

Када је прошле јесени потписан споразум о изградњи гондоле, представници републичке и градске власти истакли су да због њене градње постоји могућност да се делимично помери Скејт парк на Ушћу. Али, више него због померања оазе скејтера, јавност се побунила када је обзнањено да ће жичара коштати 15 милиона евра – новац ће бити обезбеђен из градске и републичке касе. Београђани су се сетили лошег јавног превоза, улица са рупама, смећа на сваком кораку...

Када су се недавно захуктали припремни радови за гондолу, а пре свега сеча стабала на тврђави и Ушћу, опозициони политичари и део Београђана отишли су и корак даље. Почели су протести и дежурства на тврђави да би се спречила градња жичаре. Није их одобровољила ни накнадна садња нових стабала јер, како истичу, гондола са станицом на тврђави је скаламерија која ће уништити споменик културе од изузетног значаја који је, удружен са другим фортификацијама, већ неколико година кандидат за Унескову листу светске културне баштине.

Упоредо са тим, група стручњака и удружења покренула је петицију против градње гондоле на сајту „Петиције 24”.