Gondola čitav vek u planovima, uskoro na stubovima

Iz centralnog dela grada, preko Save do Zemuna – to je bila njena prvobitna trasa. Druga je predviđala spajanje Kalemegdana preko Velikog ratnog ostrva sa Zemunom. Ovako se o prvom beogradskom „vazdušnom tramvaju” razmišljalo pre skoro jednog veka, dvadesetih godina, kada je raspisan i Međunarodni konkurs za urbanističko uređenje Beograda. Tada se uveliko govorilo i o prvom gradskom metrou. I potonje generacije gradskih otaca neumorno su u svojim glavama iscrtavale razne trase beogradske gondole, ali nijednom od njih, kao ni metroom, Beograđani se još nisu provozali.

Jedina gondola čije se gradilište priprema je najaktuelnija – od Kalemegdana do Ušća – žičara koja je izazvala buru u javnosti i pre nego što su iskopani njeni temelji. Glavna kritika i pitanje oponenata je to zašto su od svih delova grada nadležni rešili da žičaru koja bi ove ili početkom 2020. trebalo da se nadvije nad Savom usade u spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Zagovornici se pozivaju na to da je ova gondola ušla u više gradskih urbanističkih dokumenata. To nije uspela ni ona iz dvadesetih godina prošlog veka, koju kao glavni argument koriste današnji gradski oci, kao ni većina zamišljanih posle nje. Gondola na današnjem mestu sve do 2016. godine nije imala uporište u ranijim planskim dokumentima prestonice. U Generalnom planu iz 2003. taj vid prevoza se pominje, ali bez tačne lokacije.

Istoričar i hroničar Beograda dr Vidoje Golubović potvrđuje da beogradski oci jesu dvadesetih 20. veka razmišljali o gondoli, da se ona gradi koncesijom. Potvrda o tome, dodaje, može se naći u tadašnjim opštinskim novinama Beograda. Ali, sve je stalo na priči o koncesiji.

– U konkursnim rešenjima za urbanistički plan iz 1922. bilo je ideja o tome da se gondolom poveže grad sa Avalom, Zvezdarom, Topčiderskim brdom, pa se čak pominjala i veza Kalemegdana i reke uspinjačom. Ali, sve te ideje nisu bile utkane u taj plan, čiji je autor bio Đorđe Kovaljevski, niti u urbanističke planove koji su usledili posle toga – ističe Zlata Vuksanović Macura, autorka knjige „San o gradu” koja se bavi međunarodnim konkursom raspisanim 1921. godine.

San o krstarenju „vazdušnim tramvajem” preko obronaka i obala Beograda nije splasnuo. Ali, mnoge ideje u decenijama posle Drugog svetskog rata bile su samo modifikacija zamisli iz međuratnog perioda.

Dugogodišnji direktor Beo zoo vrta Vuk Bojović svojevremeno je pominjao da bi upravo tvrđavu i prirodni rezervat Veliko ratno ostrvo trebalo povezati gondolom jer je zagovarao da se deo Zoološkog vrta preseli na ostrvo.

I u doba SRJ razmatralo se oživljavanje ideje o beogradskoj gondoli.

– U moje vreme bilo je reči o izgradnji gondole koja bi povezala Kalemegdan i Novi Beograd, ali nije bilo novca za njenu realizaciju. To je stara ideja urbanista, čini mi se čak iz vremena Branka Pešića, i kada sam postao gradonačelnik zahtevao sam da se svi njegovi projekti inoviraju – ukazuje Nebojša Čović, gradonačelnik Beograda od 1993. do 1997.

Od podnožja tvrđave nisu se udaljili ni gradski oci posle 2000. Tako je Radmila Hrustanović, u vreme dok je bila zamenik gradonačelnika, najavljivala da će Beograd dobiti putničku žičaru od Pristaništa do Kosančićevog venca.

Dalje od Kalemegdana, ali bliže urbanističkim planovima, bila je gondola od Košutnjaka preko Ade Ciganlije do Novog Beograda.

– Radio sam na toj žičari 20 godina. Za nju su načinjeni generalni projekat i prethodna studija opravdanosti. Zatim je urađen plan detaljne regulacije i glavni projekat. Moglo je da počne sa kopanjem za deo od Novog Beograda do Ade Ciganlije. Ovo sada je ordinarna glupost – navodi saobraćajni stručnjak Mirko Radovanac, koji je od 1975. do 1986. radio u Urbanističkom zavodu Beograda.

Niko od stručnjaka, ipak, nije mogao da kaže kada je u Generalni urbanistički plan ušla gondola od Košutnjaka do Novog Beograda.

Baš na propise iz planskih dokumenata nasukala se gondola od Kalemegdana do Ušća jer kritičari njene izgradnje tvrde da ona u važećem GUP-u nije predviđena na tom prostoru. Aktuelna urbanistička akta, međutim, drugačije tumači Igor Marić iz Instituta za urbanizam i arhitekturu Srbije, rukovodilac izrade plana detaljne regulacije (PDR) gondole Kalemegdan – Ušće koji je usvojen u junu 2018. Marić kaže da ova žičara ima uporište u Generalnom planu Beograda iz 2016. godine, ali da je Plan generalne regulacije zabranjuje u tom delu Beograda.

– Neusaglašenost ta dva plana nije pitanje koje onemogućava izradu plana detaljne regulacije za gondolu. GUP je plan višeg reda i Zakon o planiranju i izgradnji omogućava da se u slučajevima neusaglašenosti planova primenjuje plan višeg reda, u ovom primeru GUP jer je on osnov za izradu planova nižeg ranga – generalne i detaljne regulacije. Plan detaljne regulacije nisam radio samo po narudžbini nego po savesti jer je gondola pozicionirana na odgovarajućem mestu i neće zakloniti siluetu tvrđave, niti će devastirati Kalemegdan. Za taj plan primenili smo uslove Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, imamo saglasnost javnih komunalnih kuća i ispoštovali smo zakonsku proceduru kao i za bilo koji drugi plan – objašnjava Marić.

Ovakvo čitanje važnih gradskih dokumenata sporno je inicijativi „Ne davimo Beograd”. Ona je ove nedelje podnela Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti plana detaljne regulacije kojim je Skupština grada omogućila izgradnju gondole Kalemegdan – Ušće.

– PDR za gondolu izrađen je suprotno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Njegovim usvajanjem Skupština je zloupotrebila ovlašćenja i uzurpirala ovlašćenja državnih organa nadležnih za ocenjivanje usklađenosti planskih dokumenata, čime je prekršen i Ustav. Izgradnja gondole na pravcu Kalemegdan – Ušće zabranjena je kako odredbama Plana generalne regulacije, tako i odredbama GUP-a – izričiti su u ovoj inicijativi, u kojoj dodaju da je u tekstu PDR-a za gondolu izneto pogrešno tumačenje da GUP i PGR nisu međusobno usklađeni, kao i pogrešno tumačenje zakona.

– Protivzakonitim odabirom između dva obavezujuća plana odlučeno je da će se poštovati isključivo odredbe GUP-a koje su volšebno protumačene kao one koje idu u korist namerama za izgradnju gondole – dodaju u inicijativi. 

Cena i seča stabala uznemirile javnost

Kada je prošle jeseni potpisan sporazum o izgradnji gondole, predstavnici republičke i gradske vlasti istakli su da zbog njene gradnje postoji mogućnost da se delimično pomeri Skejt park na Ušću. Ali, više nego zbog pomeranja oaze skejtera, javnost se pobunila kada je obznanjeno da će žičara koštati 15 miliona evra – novac će biti obezbeđen iz gradske i republičke kase. Beograđani su se setili lošeg javnog prevoza, ulica sa rupama, smeća na svakom koraku...

Kada su se nedavno zahuktali pripremni radovi za gondolu, a pre svega seča stabala na tvrđavi i Ušću, opozicioni političari i deo Beograđana otišli su i korak dalje. Počeli su protesti i dežurstva na tvrđavi da bi se sprečila gradnja žičare. Nije ih odobrovoljila ni naknadna sadnja novih stabala jer, kako ističu, gondola sa stanicom na tvrđavi je skalamerija koja će uništiti spomenik kulture od izuzetnog značaja koji je, udružen sa drugim fortifikacijama, već nekoliko godina kandidat za Uneskovu listu svetske kulturne baštine.

Uporedo sa tim, grupa stručnjaka i udruženja pokrenula je peticiju protiv gradnje gondole na sajtu „Peticije 24”.