Четврт века „Љубавног писма”

Руски транзистор држи крај ува, слуша на њему некакве драме, у крилу јој вангла у коју љушти кромпир и онако  сировог га једе… И још много тога што му није по вољи муж је о својој жени испричао куми. А кума лешкари у столици, „храни” лице кремама и, дабоме, има и она на шта да се тужи и тим својим тужбалицама ствара комичне ситуације које су се као и низ других занимљивих детаља  нашле у „Љубавном писму”.

Ова представа Златана Фазлагића и Зорана Бачића обележила је четврт века свог постојања на сцени „Мира Траиловић” Атељеа 212.

Култни комад од првог извођења 1994. године видело је до сада више од 150.000 посетилаца.

То је комедија о нашем менталитету, породици, комшијама и обичним свакодневним дешавањима које чине живот оваквим какав јесте, од туге до радости.

У глумачкој подели су Миодраг Крстовић, Тања Бошковић, Дубравка Мијатовић, Бранислав Зеремски, Горица Поповић, Иван Михаиловић, Драгана Ђукић и Ненад Ћирић.

Сценографију је урадио Дарко Недељковић, костиме осмислила Олгица Милуновић, а музику компоновао  Зоран Симјановић.