Аја Софија на мети Ердогана

Судбина Аја Софије поново је неизвесна. Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган најавио је могућност да чувена некадашња црква, својевремено највеће православно светилиште, поново буде претворена у исламску богомољу.

Уочи локалних избора он је то казао одговарајући на питање када ће грађани опет моћи бесплатно да улазе у Аја Софију, која је претворена у музеј. „То је врло могуће, чак можемо да променимо да то више не буде музеј, него да буде Аја Софија џамија. Шта је ту страно?”, истакао је Ердоган.

Историја се вековима немилосрдно поигравала Аја Софијом, баш као и са хришћанима који су некада живели у Константинопољу, који је после турског освајања преименован у Истанбул. Цар Јустинијан је подигао цркву од 532. до 537. године. То је у оно време било невиђено чудо архитектуре. Пројектовали су је најчувенији архитекти тог доба, Антемијус и Исидорус. Хришћани су се у њој молили више од 900 година.

Када је султан Мехмед Други 29. маја 1453. заузео Константинопољ наредио је да се позната црква претвори у муслиманску богомољу: догради минарет, постави михраб, прекрече фреске. Тако је желео да покаже доминацију муслимана над хришћанима. После тога у њој се клањало скоро пет векова.

Када је у трећој деценији 20. века на власт дошао реформатор Мустафа Кемал Ататурк, схватио је да не може да ухвати корак са савременим светом док се не ослободи тог културног и верског бремена. Али није се усудио да иде до краја, плашећи се радикалних исламиста који му нису опростили ни то што је укинуо калифат и прогласио републику. Одлучио се за компромис: Аја Софија је 1935. године претворена у музеј – ни цркву ни џамију.

Исламисти га још оптужују да је издао Турску и траже да се Аја Софија претвори у џамију, иако у Истанбулу има довољно исламских богомоља. Такви захтеви Удружења омладине Анадолије више пута су одбијани. У десничарској Партији националистичког покрета, која је у коалицији с Ердогановом Партијом правде и развоја (Народна алијанса), са закашњењем од 80 година открили су да декрет којим је Аја Софија претворена у музеј наводно није објављен у Службеном гласнику и да је на њему, како тврде, фалсификован Ататурков потпис.

Пре годину дана Ердоган је први пут одржао „тиху молитву” Алаху под сводовима чувене цркве. Тада је позвао присутне да му се придруже и да у себи ишчитају први стих Курана.

„Молитва је била тешка и емотивна”, признао је шеф државе, који је поникао у фундаменталистичкој Партији просперитета, пре 20 година забрањеној и несталој с политичке сцене.

Радикални исламисти су у првим реаговањима поздравили Ердоганову најаву да би Аја Софија могла опет постати џамија. Малобројни хришћани у Истанбулу засад се не изјашњавају. Разложнији аналитичари верују да се Ердоган ипак неће усудити да иде до краја, јер би то изазвало оштре реакције у Грчкој, Европској унији и демократском свету, и да на овај начин само жели да привуче нове гласове на локалним изборима који се одржавају 31. марта. У владајућој странци верују да би ово обећање могло да му донесе превагу пре свега међу житељима Истанбула.