Санкције за еколошки неред

Папрено, стилска је фигура којом се најчешће описује поглавље 27, наредна страница коју Србију мора да отвори на путу ка Европској унији. Економским речником – око 15 милијарди евра потребно је да инвестирамо у наредних неколико деценија како бисмо се приближили европским стандардима. Како су за „Политику” објаснили у ресорном министарству, део новца издвојиће држава, нешто ће стићи из европских фондова и пројеката, а у овој институцији сматрају да би део инвестиција требало да се обезбеди кроз јавно-приватно партнерство. Али муке са новцем овде не престају. Нема опуштања ни онда кад Србија постане чланица ЕУ, јер ће тада Европска комисија наставити да надгледа испуњење преузетих обавеза. А ако дође до пробијања рокова, што у Србији и није ретка појава, ЕК може да покрене казнене поступке, од којих неке казне могу да буду и новчани пенали у износу од неколико десетина милиона евра на годишњем нивоу.

На оштру казнену политику упозорио је српске колеге Марко Слокар, бивши државни секретар и саветник за европске послове у области заштите животне средине из Словеније, на састанку Преговарачке групе 27 протекле недеље. Он је истакао да, ако се оног тренутка кад једна земља постане чланица ЕУ испостави да еколошко стање на терену није онакво каквим се током преговора обавезала – „нема назад”, већ следе велике казне.

Италију је, рецимо, 40 милиона евра коштao само део казне због депоније опасног отпада која није имала државну дозволу. Грчка је морала да плати 10 милиона евра за 1.125 нелегалних депонија. Ту је реч само о паушалној казни. А у Србији се тренутно процењује да дивљих депонија има између 3.500 и 4.500, мада је и сам министар заштите животне средине Горан Триван крајем прошле године рекао да сумња да их је и више.

Чињеницу да казнени поступци нису реткост у Бриселском царству показују и подаци да је у периоду од 2013. до 2018. Европска комисија годишње покретала око 150 поступака за прекршаје у области заштите животне средине. На крају 2017, према подацима ЕК, било је у току 325 прекршајних поступака против земаља чланица. Како наводи Фискални савет, разлози су у више од 60 одсто случајева прекршаји у области вода, отпада и заштите ваздуха. Пред судом су све земље из ЕУ, а по еколошкој непослушности посебно се издвајају Шпанија, са 30 активних поступака, и Грчка са 27.

Истина, већина поступака окончава се изван суднице, али има и оних који епилог добију на суду, а поједини доспеју чак и до другостепеног поступка, када се и изриче новчана казна.

Европска комисија може да изриче новчане казне у случају да одређена држава у дужем року одбија да се повинују директивама. Иако се већи број прекршајних поступака окончава без удара по џепу, новчане казне се не могу избећи уколико се једна земља истим поводом нађе два пута на суду. Како објашњава Фискални савет, те казне могу бити фиксне и одређују се за сваку земљу посебно, узимајући у обзир економску снагу земље и степен озбиљности преступа. Други део казне је варијабилан и изриче се најчешће по дану, и то за период који протекне од доношења коначне пресуде до њене пуне примене.

„Ако се на време не усклади са европским директивама и Србија ће готово извесно морати да плаћа пенале који могу да изнесу више десетина милиона евра годишње”, наводи Фискални савет у својој анализи посвећеној животној средини.

У периоду од 2000. до 2016. године донето је 15 другостепених пресуда којима су изречене финансијске санкције. Распон казни, оних фиксних, иде од 1,5 милиона евра, у случају Ирске због тога што није израдила студију утицаја на животну средину, па до поменутих 40 милиона евра, са колико је кажњена Италија. Фискални савет упозорава и на то да је привид да су дневне казне ниске, јер када се прерачунају, на годишњем нивоу могу премашити износ фиксних.