И адвокати имају право на адвоката

Уколико суд докаже да је београдска адвокатица Босиљка Ђукић одговорна за кривично дело трговине утицајем у подстрекавању за шта се сумњичи пријавом која је протеклог викенда поднета против ње, њено има могло би да буде избрисано из адвокатског именика. Истине ради, ово је најтежа казна коју адвокату, који се огрешио о кривични закон, може да изрекне дисциплински суд коморе у чији је именик уписан. Осим „брисања” из адвокатског именика, дисциплински судија, адвоката може да казни и изрицањем опомене или новчано.

Колико се кривичних поступака тренутно води против адвоката, није могуће утврдити с обзиром на то да јединствена евиденција о томе – не постоји. Како незванично сазнајемо у Адвокатској комори Србије (АКС), судови који морају да о правоснажном окончању поступка против неког адвоката обавесте подручне коморе – то не чине.

– Судови су дужни да коморе обавесте када је донета правоснажна пресуда против адвоката, како би се против њих покренуо дисциплински поступак. Међутим, судови то не раде или раде ретко – наводи „Политикин” саговорник из АКС.

Горан Станишић, председник Дисциплинског суда Адвокатске коморе Београда (АКБ), каже за наш лист да овај орган, у саставу који је конституисан почетком новембра прошле године, још није покренуо ниједан процес против адвоката који је кривично кажњен. Пред дисциплинским судом АКБ у току је осам поступака, по различитим основама: због некоректног понашања према суду, задржавања или невраћања списа предмета, рекламирања...

– Ми смо младо веће, радимо тек пет месеци и до сада још нисмо добили ниједну информацију да је против неког адвоката покренут кривични поступак. Имамо, међутим, неколико предмета које смо наследили од наших претходника, али ниједан од њих није правоснажно решен – наводи Станишић.

Колико правоснажно осуђени адвокат временски неће моћи да се бави својим послом, објашњава наш саговорник, зависи од кривичне санкције која му је изречена, од начина на који је повредио закон...

– Ако је, примера ради, неко осуђен на ефективну казну затвора од пет година, не можемо да га „бришемо” на годину дана. Раније је, колико ми је познато, било случајева да је дисциплински судија, правоснажно осуђеном адвокату, изрицао меру „брисања” из именика адвоката. Велики број предмета који смо наследили од претходног сазива је пред застаром јер се чекало да се изврше избори у комори, да се формирају дисциплинска већа – објашњава председник Дисциплинског суда АКБ.

Правила о томе ко и због чега најчешће подноси дисциплинске пријаве против адвоката – нема. Наш саговорник каже да су поступали по пријавама које су подносили државни органи, странке, а понекада су и дисциплински органи подносили пријаве.

Процедура покретања процеса идентична је оној у кривичном законодавству.

– Постоји тужилац који подноси образложену дисциплинску пријаву, на коју адвокат има право жалбе у року од осам дана од њеног пријема. Након његовог изјашњења, тужилац доноси одлуку о подизању оптужнице. Уколико је подигне, доставља је трочланом већу, списи предмета се копирају у више примерака и заказује се рочиште. Окривљени исто као у кривичном поступку има право на браниоца. Чак, ми поступамо по Закону о кривичном поступку, уз наш статус, правилник.... – објашњава Станишић.