Нова препрека Данске „Северном току 2”

Узалуд су финансијери и градитељи „Северног тока 2”, најављеног 1.220 километара дугог гасовода од Сибира до Немачке преко Балтичког мора, у понедељак 25. марта оценили да „постоје добри разлози” за очекивање да ће Данска на време дати зелено светло за изградњу завршног одељка (180 километара) кроз територијалне воде те нордијске државе.

Колико почетком седмице, Јенс Муелер, портпарол „Северног тока 2”, изјавио је Ројтерсу да „постоје добри разлози” за веровање да ће Копенхаген на време обрадити други предлог трасе будућег гасовода (први предлог трасе поднет је у априлу 2018, а други у августу прошле године), тако да буде завршен, према плану, у децембру 2019.

Уместо зеленог светла, Копенхаген је донео управо супротну одлуку. У јеку вишемесечних притисака Вашингтона и Брисела да се изградња „Северног тока 2” обузда „свим средствима”, Копенхаген је изашао са потпуно новом и неочекиваном „рампом” на гасовод који би требало да удвостручи количину сибирског гаса на тржишту Немачке и, преко ње, Европе.

Данска државна агенција за енергију (ДЕА) је изашла с новим захтевом „Северном току 2” који, упркос убрзаним радовима (тренутно темпом од шест километара положених цеви по дну мора дневно), може довести у питање пуштање тог гасовода у рад 1. јануара 2020. Актерима пројекта тешког око десет милијарди евра стигао је захтев да „Северни ток 2”, поред два већ поднета предлога за правац трасе – кроз данске територијалне воде или њену ексклузивну економску поморску зону (у којој важи светско поморско право) – размотре и трећу, „алтернативну руту”. Она би пролазила јужно од острва Борнхолм, надомак поморске границе са Пољском, иначе заклетог противника новог руско-европског гасовода.

„Када компанија ’Северни ток 2’ буде данским властима поднела процену еколошког утицаја алтернативне руте, она ће бити стављена у нормалну процедуру која подразумева и јавну дебату”, пренела је агенција Блумберг изјаву неименованог портпарола ДЕА.

На гласине из Копенхагена да је данска влада спремна да у потпуности забрани пролаз „Северном току 2” или да затражи мишљење „целе ЕУ” о том краку гасовода, ДЕА је узвратила поруком да тражи „само” процену еколошких последица.

Компанија „Северни ток 2” уздржано је коментарисала најновије вести из Данске.

„Два претходна предлога нису одбијена у Данској. Веома пажљиво ћемо размотрити (нови) захтев ДЕА и затим одлучити шта даље треба да предузмемо”, наводи се у саопштењу компаније „Северни ток 2”. Према ранијим најавама, финансијери и градитељи гасовода „Северни ток 2” од пре неког времена разматрају варијанте како да остваре замисао о завршетку градње у случају да им Копенхаген постави неку препреку.

Вест да је Данска испоставила нови захтев пред „Северни ток 2” наишла је на одушевљење у Украјини.

„’Гаспром’ је наишао на нову одбијеницу Данске поводом руте ’Северног тока 2’”, оценио је украјински „Нафтогас”, који се суочава с могућношћу да од 2020. године спроводи минималну количину сибирског гаса ка Европи.

У Копенхагену су изгледа одлучни да „Северни ток 2” не пропусте тзв. северном рутом, која је и краћа и јефтинија за градњу, већ да преусмере дебату око пролаза гасовода тзв. јужном рутом. А на тој рути дански закони налажу да се пројекат стави под лупу процена са становишта међународне политике и безбедносних интереса Копенхагена.

Све донедавно, постављање гасовода тзв. јужном рутом на Балтичком мору између Данске и Пољске било је „немогућа мисија” због четрдесетогодишњег спора те две земље око прецизирања њихове поморске границе. Према повељи УН о правима на мору из 1982. године, свака приобална држава има право на коришћење мора до 200 наутичких миља од своје обале. У случају примене тог закона на воде Балтичког мора, поморске границе Данске и Пољске се преклапају. Колико 28. фебруара ове године, ДЕА је објавила да су Копенхаген и Варшава окончале поморски спор око граница, што по тамошњим законима значи право да се од „Северног тока 2” захтева нова процена последица проласка гасовода кроз локалне територијалне воде.

Поморска зона познатија ка „Пољска банана” могла би се сматрати једном од алтернативних рута на мору између данског острва Борнхолм и Пољске, спекулише бриселски портал „Јурактив”. У том случају, за изградњу завршне секције „Северног тока 2” можда би морала да се пита и Варшава.