Кина чека нови Брисел

Један дан у Бриселу. Затим, два дана у Дубровнику. Редослед сатнице априлске посете кинеског премијера Ли Кећијанга Европи (9–12. април) упадљив је јер званични Пекинг у профилисању будућих односа с Европом можда чека нову евроуправу у Бриселу, која ће бити изабрана након парламентарних избора 23–26. априла.

Наиме, председник кинеске владе стиже 9. априла у Брисел на кратки, једнодневни сусрет с лидерима ЕУ, да би размотрили даљи развој два мегатрговинска партнера. ЕУ је иначе Кини највећи спољнотрговински партнер. Кина је притом ЕУ други највећи трговински суиграч, после САД.

Одмах након сусрета с одлазећом управом ЕУ, Кећијанг стиже у Дубровник, на дводневни самит групације „16 плус 1”, коју с једне стране чини двоцифрени низ држава Европа (међу њима 11 чланица ЕУ), а с друге „азијски тигар” односно друга највећа економија света.

Да су односи Брисела и Пекинга у деликатној транзицији, сведочи и осврт на лањски распоред самита Европљана и Кинеза.

Наиме, сусрет Ли Кећијанга с лидерима „16 плус 1” у лето 2018. у Софији претходио је јулском самиту с руководством ЕУ у Пекингу. Овог пута, бриселска сино-европска дебата је први чин, док је дубровачки дијалог „16 плус 1” следећа разрада пробраних односа.

Притом, док се овог пролећа одлазећа евроуправа састаје с Кећијангом, након што је Кину недавно означила „системским ривалом”, на лањском самиту у Пекингу, Брисел је имао потпуно супротно мишљење од данашњег.

„Заједничка је обавеза Европе и Кине, Америке и Русије не да разарају (глобални) поредак, већ да га унапређују. Не да почињу трговинске ратове, који су се током историје тако често претварали у ужарене конфликте, већ да одважно и одговорно реформишу на правилима регулисан међународни поредак (rules based international order) „стоји у прошлогодишњем заједничком саопштењу ЕУ и Кине након самита одржаног 16. јула 2018. Истом приликом, Брисел и Пекинг су се обавезали да „продубе стратешко партнерство ЕУ и Кине”.

Прослављајући 15. годишњицу сино-европских односа, два актера закључила су да је дотадашња сарадња „навелико ојачала односе ЕУ и Кине, с плодним исходима у (области) политике, економије, трговине, културе, размене међуљудских искустава и другима. Лидери потврђују своју спремност да продубе међусобно партнерство у име мира, привредног раста, реформи и цивилизације”, наводи се у коминикеу са самита одржаног у Пекингу.

Став Брисела према Пекингу, од прошлог јула до сада очигледно је толико радикално промењен да је француски председник Емануел Макрон колико 22. марта ускликнуо како је „време наивности Европе према Кини прошло”, да би 26. марта изјавио како „Француска и Кина сматрају да је у текућем контексту, посвећености мултилатерализму најбољи начин за промоцију међународне сарадње, и то у времену када се ризици и заједнички изазови умножавају”. Истина, између две Макронове изјаве, Француска и Кина потписале су пословне споразуме тешке око 40 милијарди евра.

У међувремену, Европљани окупљени 9. априла у Бриселу, због једнодневног самита с високим представником Пекинга, можда ће премијеру Ли Кећијангу објаснити шта их је тачно навело да од лањског виђења Кине као „стратешког партнера” – пред крај свог бриселског мандата – у њој сада виде „системског ривала”.

Априлској посети Ли Кећијанга Европи претходила је иначе прва овогодишња међународна турнеја кинеског председника Си Ђинпинга, и то у Италији, Монаку и Француској. Том приликом, Си Ђинпинг је врло прецизно поставио текуће виђење Пекинга о односима с другим крајем средњевековног „Пута свиле”.

„Монако је у Европи најпријатељскија држава према Кини”, истакао је Си током свечане вечере коју је принц Алберт Други приредио у част високог госта с Истока.

„Све развијенији односи Кине и Монака пример су сарадње држава различитих (политичких) система, и имају стратешки, стабилан и дугорочни значај”, оценио је том приликом Си Ђинпинг. Монако је у међувремену, прва европска држава која је од прошле године покривена опремом „Хуавеја” – против чијег ширења на Запад, Брисел, а посебно Вашингтон, имају више него оштре примедбе.

Први човек Кине и тамошње Комунистичке партије, истовремено је исказао „добродошлицу Монаку да учествује у изградњи пројекта ’Појас и пут’ (ПиП)”.

Претходно, Си Ђинпинг и италијански премијер Матео Салвини потписали су у Риму приступницу Рима пројекту ПиП. Као прва велика економија Запада, чланица ЕУ и НАТО-а, Италија се том одлуком изложила бурним критикама трансатлантских савезника. У припреми за пут у Вашингтон, Луђи ди Мајо, заменик италијанског партнера, поручио је да „САД и ЕУ немају зашто да брину када је реч о уласку Италије, а посебно њених стратешких лука Трст и Ђенова на мапу ширења кинеског трансконтиненталног пројекта”.

„Они који се противе овој одлуци Рима, љубоморни су. Трст и Ђенова уласком на ПиП постају директни конкуренти Хамбургу, Ротердаму, Антверпену, Валенсији... Рим узима за право да у трговинским односима и сам каже: ’Италија, прво.’”, нагласио је Ди Мајо.

И, управо ту, код питања шта ће коме у ЕУ – након тамошњих мајских европарламентарних избора – бити прече: интерес целине (и то какве) или интереси суверених држава, ломиће се вероватно став Европљана према растућим глобалним привредним интересима и визији Кине за 21. век.

У том светлу, Ли Кећијанг ће сусрету с Европљанима у Бриселу овог пролећа посветити само један дан. Пекинг је више него свестан јавно изражених и опречних ставова које према пројекту ПиП, али и другим аспеката развоја односа ЕУ и Кине с једне стране заузимају: званични Лисабон, Атина, као и 16 држава источне Европе а с друге стране, рецимо, Копенхаген, и у све мањој мери Берлин или Париз. Да је европски раскол око сарадње с Кином све већи, сведочи и чињеница да је Луксембург – један од водећих глобалних финансијских центара – колико 26. марта потписао приступницу пројекту „Појас и пут”.

Уочи предстојећег пута у Брисел и Дубровник, Ли Кећијанг је изразио наду да ће ЕУ и Кина своје односе надаље гледати из „стратешке и дугорочне перспективе”. Има ли ЕУ јединствени угао гледања према будућем развоју односа с Кином, биће јасније тек на јесен, када у Брисел стигне новоизабрани састав Европске комисије.