Пописано 100.000 нелегалних објеката

Крагујевац – У претходне три године на територији града Крагујевца пописано је готово 100.000 нелегалних објеката, а до сада је озакоњено око 1.500, док је око 40. 000 предмета у обради, каже за „Политику” Витомир Недељковић, члан Градског већа за локалну самоуправу. Озакоњење објеката се врши по закону који је измењен и усвојен крајем 2018, а рок за завршетак овог компликованог процеса је 6. новембар 2023. године.

– У питању је обиман посао, недостају нам људи, нисам сигуран да ће све бити завршено до предвиђеног рока, тим пре што су предмет легализације и помоћни објекти не само куће и зграде – објашњава Недељковић у разговору за наш лист.

Према важећем закону, легализацији и озакоњењу осим стамбених јединица подлежу и помоћни објекти, попут гаража, шупа, остава, септичких јама, ограда, бунара, базена, цистерни за воду... С друге стране, не могу бити легализовани објекти изграђени на земљишту неповољном за градњу, као што је клизиште или мочварно тле, осим ако се за такве грађевине не прибави посебна документација прописана законом.

Објекти изграђени од материјала који не обезбеђује сигурност грађевине такође не могу бити легализовани, као ни они који су подигнути на јавном земљишту, у оквиру природног добра или заштићене зоне са, на пример, високонапонским далеководима.

– Закон до детаља прецизира шта може бити предмет легализације, с тим да је у случају објеката који се налазе на клизишту потребно прибавити посебну документацију. То је дуг процес, у који је сада укључен и републички катастар – наводи Недељковић.

Уз захтев за легализацију, у поступку озакоњења потребно је приложити доказ о праву својина – власнички лист, геодетски снимак парцеле и технички извештај о стању објекта – пројекат изведеног стања, као и доказ о уплаћеној такси, чија висина зависи од величине грађевине.

Легализација стамбених и помоћних објеката до 100 метара квадратних кошта 5. 000 динара, до 200 квадрата – 15.000 динара, до 300 квадрата – 20.000, а преко 300 квадрата – 50.000 динара. Озакоњење нелегално саграђених комерцијалних објеката вишеструко је скупље, па тако за објекте до 500 метара квадратних треба издвојити 250.000 динара, а оних чија је површина већа од 1.500 квадрата три милиона динара.