Суфицит буџета и дефицит развоја

Сви расположиви економски показатељи указују на озбиљан заостатак Србије у развоју и стандарду, не само у односу на развијене земље Европе, већ и оне са којима смо се, такорећи до јуче, могли упоређивати. Преовлађује процена да нам за смањење те разлике треба раст БДП-а од најмање пет одсто годишње у наредне две деценије, и то под условом да се остваре песимистичне прогнозе о даљем расту БДП-а осталих земаља Европе.

Можемо ли остварити такав раст у наредним годинама. Нажалост – не. Чињеница да смо, најзад, у 2018. години остварили раст БДП-а од 4,3 одсто (незванична процена), највиши од 2008. године и најближи неопходном расту, није и доказ да смо на одрживој узлазној путањи. Раст су погурале пољопривреда и енергетика, које су у претходној (2017) години успориле раст укупног БДП-а у односу на планирани раст за ту годину. Погурале су га и активиране стране директне инвестиције, али, нажалост, не на начин остварен у успешно реформисаним економијама, на бази коришћења новијих технологија развијених земаља уз високо учешће сопствених ресурса, већ првенствено екстензивним повећањем обима производње и промета, који, због високе заступљености јефтине радне снаге, нижег технолошког нивоа и високог увозног садржаја, ствара мали БДП у односу на бруто вредност производње и промета.

Кад се има у виду шта нам у овом моменту недостаје за неопходан и одржив раст, неизбежан је закључак да је актуелна власт на економском плану радила оно што зна и што доноси брзе ефекте, на задовољство западних финансијских и других фактора који знају да успостављање буџетске равнотеже (елиминисање буџетског дефицита) повећава способност Србије да уредно враћа доспеле ино-дугове и плаћа високе камате на те дугове, што их једино и интересује, а да није урадила само оно што је требало урадити.

Зато забрињавајуће звучи, иако се у широким масама добро прима, када нам државни званичници славодобитно саопштавају да и ове године имамо суфицит у буџету и да ће и даље водити рачуна о сваком утрошеном динару. И то све у време озбиљног мањка инвестиција и раста спољнотрговинског робног дефицита и раста укупне ино-задужености. Као да још није јасно да је смањење пензија и плата у јавном сектору, и ако је дало одређени ефекат, са становишта развоја било залудан посао без реформисања институција, правног система и јавних предузећа, да се хронични дефицит јавних инвестиција и домаћих приватних инвестиција не може надоместити директним страним инвестицијама које озбиљно заоштравају јаз између кадровских потреба привреде и кадровске понуде коју обезбеђује постојећи образовни систем, због чега, поред других разлога, многи, који то могу, нуде своје услуге привредама и институцијама Запада. Да, притом, проблем није у образовном систему, већ у непостојању развојне стратегије и непостојању привреде којој су потребни кадрови за вишу продуктивност и виши технолошки ниво. Да немамо банкарски систем и буџетски капацитет да испрати потребан обим инвестиција, а поготово немамо стимулативан економски и правни систем који ће охрабрити домаће потенцијалне инвеститоре да несумњиве сопствене финансијске резерве, које још постоје, ставе у функцију.

Имамо веома неповољну структуру привреде и у функционалном и у власничком смислу. На велике економске субјекте, који су по правилу носиоци нових технологија и иновација, отпада једва нешто више од четвртине оствареног БДП-а, а зна се да са великим привредним субјектима расте значај и потреба за малим и средњим предузећима. Уз то, због одласка из земље, на прагу смо озбиљног дефицита најважнијег ресурса у малој земљи попут Србије, а то је стручни људски ресурс. О власничкој структури имовине и припадности и судбини добити која се остварује у предузећима у страном власништву и да не говоримо.

Најновији подаци говоре да се пад индустријске производње, забележен у децембру прошле године, наставио и у протеклим месецима ове године, и да и даље увоз расте брже од извоза, што уз песимистичне прогнозе у погледу привредне динамике земаља Европе и шире, говори да би нам ова година могла бити гора од прошле и, нажалост, боља од наредне.

Економиста, Београд

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа