Suficit budžeta i deficit razvoja

Svi raspoloživi ekonomski pokazatelji ukazuju na ozbiljan zaostatak Srbije u razvoju i standardu, ne samo u odnosu na razvijene zemlje Evrope, već i one sa kojima smo se, takoreći do juče, mogli upoređivati. Preovlađuje procena da nam za smanjenje te razlike treba rast BDP-a od najmanje pet odsto godišnje u naredne dve decenije, i to pod uslovom da se ostvare pesimistične prognoze o daljem rastu BDP-a ostalih zemalja Evrope.

Možemo li ostvariti takav rast u narednim godinama. Nažalost – ne. Činjenica da smo, najzad, u 2018. godini ostvarili rast BDP-a od 4,3 odsto (nezvanična procena), najviši od 2008. godine i najbliži neophodnom rastu, nije i dokaz da smo na održivoj uzlaznoj putanji. Rast su pogurale poljoprivreda i energetika, koje su u prethodnoj (2017) godini usporile rast ukupnog BDP-a u odnosu na planirani rast za tu godinu. Pogurale su ga i aktivirane strane direktne investicije, ali, nažalost, ne na način ostvaren u uspešno reformisanim ekonomijama, na bazi korišćenja novijih tehnologija razvijenih zemalja uz visoko učešće sopstvenih resursa, već prvenstveno ekstenzivnim povećanjem obima proizvodnje i prometa, koji, zbog visoke zastupljenosti jeftine radne snage, nižeg tehnološkog nivoa i visokog uvoznog sadržaja, stvara mali BDP u odnosu na bruto vrednost proizvodnje i prometa.

Kad se ima u vidu šta nam u ovom momentu nedostaje za neophodan i održiv rast, neizbežan je zaključak da je aktuelna vlast na ekonomskom planu radila ono što zna i što donosi brze efekte, na zadovoljstvo zapadnih finansijskih i drugih faktora koji znaju da uspostavljanje budžetske ravnoteže (eliminisanje budžetskog deficita) povećava sposobnost Srbije da uredno vraća dospele ino-dugove i plaća visoke kamate na te dugove, što ih jedino i interesuje, a da nije uradila samo ono što je trebalo uraditi.

Zato zabrinjavajuće zvuči, iako se u širokim masama dobro prima, kada nam državni zvaničnici slavodobitno saopštavaju da i ove godine imamo suficit u budžetu i da će i dalje voditi računa o svakom utrošenom dinaru. I to sve u vreme ozbiljnog manjka investicija i rasta spoljnotrgovinskog robnog deficita i rasta ukupne ino-zaduženosti. Kao da još nije jasno da je smanjenje penzija i plata u javnom sektoru, i ako je dalo određeni efekat, sa stanovišta razvoja bilo zaludan posao bez reformisanja institucija, pravnog sistema i javnih preduzeća, da se hronični deficit javnih investicija i domaćih privatnih investicija ne može nadomestiti direktnim stranim investicijama koje ozbiljno zaoštravaju jaz između kadrovskih potreba privrede i kadrovske ponude koju obezbeđuje postojeći obrazovni sistem, zbog čega, pored drugih razloga, mnogi, koji to mogu, nude svoje usluge privredama i institucijama Zapada. Da, pritom, problem nije u obrazovnom sistemu, već u nepostojanju razvojne strategije i nepostojanju privrede kojoj su potrebni kadrovi za višu produktivnost i viši tehnološki nivo. Da nemamo bankarski sistem i budžetski kapacitet da isprati potreban obim investicija, a pogotovo nemamo stimulativan ekonomski i pravni sistem koji će ohrabriti domaće potencijalne investitore da nesumnjive sopstvene finansijske rezerve, koje još postoje, stave u funkciju.

Imamo veoma nepovoljnu strukturu privrede i u funkcionalnom i u vlasničkom smislu. Na velike ekonomske subjekte, koji su po pravilu nosioci novih tehnologija i inovacija, otpada jedva nešto više od četvrtine ostvarenog BDP-a, a zna se da sa velikim privrednim subjektima raste značaj i potreba za malim i srednjim preduzećima. Uz to, zbog odlaska iz zemlje, na pragu smo ozbiljnog deficita najvažnijeg resursa u maloj zemlji poput Srbije, a to je stručni ljudski resurs. O vlasničkoj strukturi imovine i pripadnosti i sudbini dobiti koja se ostvaruje u preduzećima u stranom vlasništvu i da ne govorimo.

Najnoviji podaci govore da se pad industrijske proizvodnje, zabeležen u decembru prošle godine, nastavio i u proteklim mesecima ove godine, i da i dalje uvoz raste brže od izvoza, što uz pesimistične prognoze u pogledu privredne dinamike zemalja Evrope i šire, govori da bi nam ova godina mogla biti gora od prošle i, nažalost, bolja od naredne.

Ekonomista, Beograd

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista