Магична кутија

Колор-телевизори су одавно освојили свет, тако да само они са довољно година и изузетно добрим памћењем могу да се сете старих црно-белих уређаја у које су тако радо гледали. Данас их има најразличитијих, а избор ТВ апарата зависи најчешће од „дубине” џепа купца.

Велики и мали, са флет екранима, танки као кутија шибице, елегантни и модерно дизајнирани, данашњи телевизори изгледају као најновије чудо технологије. Многи би желели да имају баш овакав телевизор, који је понекад довољно велик да се човек осећа као да је испред биоскопског платна, а са квалитетом слике какав се само пожелети може. Међутим, овакви апарати су обично толико скупи да их могу приуштитисамо малобројни. За овим телевизорима следе мање елегантне варијанте ТВ уређаја са познатим кутијама иза екрана, који су по ценама ипак много приближнији просечном купцу.

Уређаји на којима може да се гледа сликанастали сузахваљујући низу проналазака које су истраживачи годинама усавршавали. Зато не можемо рећи да је један човек пронашао магичну кутију, већ су у њеном стварању учествовали многобројни проналазачи. Прве идеје о стварању телевизије и ТВ пријемника који ће унети слику и тон у домове људи широм планете настале су одавно. Џ. Р. Кери је 1875. године створио први груби ТВ систем употребивши фотоелектричне ћелије.Први званични патент био је немачки систем за снимање из 1904. године. Две деценије касније, тачније 1925. године, истраживач Зворикин је регистровао патент који је подсећао на касније колор-телевизоре. Иако су се, сваки за себе, оба уређаја показала као неуспешна, у историји су остали забележени као претече каснијих ТВ пријемника.

Џон Берл у Енглеској и Чарлс Џенкинс у САД успели су независно један од другог да 1923. године пренесу слику преко жица.Двадесетогодишњи Американац Фило Фарнсворт, који је већ у тим годинама показао да је изванредан проналазач, 1927. године је, у својој лабораторији у Сан Франциску, успео да на једном уређају који је подсећао на ТВ пријемник пренесе једноставну црну линију, а касније је развио и свој тип камере.

Црно-бели телевизори су неколико деценија освајали свет, да би почетком педесетих година прошлог века почели да се појављују пријемници у боји. Ови први колор-уређаји имали су мале екране, слику слабог квалитета и били су прескупи. Модел са екраном од девет инча 1954. године продавао се по цени од хиљаду долара. Тек осамдесетих година прошлог века телевизори у боји постали су популарни.