Ни земља ни мир

Потписујући документ по коме Сједињене Америчке Државе Израелу признају суверенитет над Голанском висијом, Доналд Трамп је потезом пера уништио принцип међународних односа који говори да се границе одређују дипломатским преговорима и да се територије не узимају силом.

Трамп је земљу која није ни његова ни америчка већ је интегрални део територије Сирије поклонио Израелу, оправдао окупацију и подржао декларацију израелског премијера Бенјамина Нетанијахуа да ће Голан заувек остати под израелском контролом. Још један кобни ударац ономе што је још остало од мировног процеса на Блиском истоку отвореног – уз америчко спонзорство – на конференцији у Мадриду 2011.

Израел је у рату 1967. од Египта заузео Синај, од Сирије Голан, а од Палестинаца Западну обалу, појас Газе и источни Јерусалим. Израел је напустио Синај 1982, три године после потписивања кемпдејвидских споразума. На осталим окупираним територијама кренула је градња јеврејских насеља, а колонизација је прекинута једино у Гази, одакле се Израел повукао 2005.

Илегална окупација је кључна тема мировних преговора у којима су посредовале разне америчке администрације. На бејрутском самиту Арапске лиге 2002. прихваћен је саудијски план по коме би арапске земље признале Израел у замену за израелско повлачење са свих окупираних територија и повратак на границе пре избијања рата 1967. Лансирана је формула Земља за мир.

Десетине резолуција УН подржале су став међународне заједнице да је окупација нелегална – не само да би се потврдила права Арапа већ и да би се (истина неуспешно) предупредило заузимање територија силом. Уколико се Израелу допусти да анектира Голан и палестинске територије, свака држава може да следи такав пример и војну акцију правда угрожавањем безбедности, егзистенцијалном претњом или, једноставно, потребом за увећаним простором зарад сопственог раста.

Извесно је да је Трамп непосредно уочи избора у Израелу, 9. априла, уручио велики поклон премијеру Нетанијахуу, који се шефу Беле куће захвалио, поредећи га са библијским личностима, херојима ционизма и лордом Балфуром, британским државним секретаром и аутором чувене декларације из 1917, која је омогућила стварање Израела

Није лидер десничарског Ликуда први који је добио такву подршку уочи избора, али САД су увек тражиле нешто у замену. Џорџ В. Буш је уочи израелског повлачења из Газе тадашњем премијеру Аријелу Шарону упутио писмо које је у Израелу протумачено као признавање насељавања Западне обале, али никада нико у Вашингтону није отишао тако далеко као сада Трамп.

Све америчке администрације захтевале су од Израела нешто у замену. Барак Обама је своју подршку стратешком савезнику отворено условљавао неким уступцима Арапима, конкретно престанком јеврејске колонизације окупираних територија, или уздржавањем од напада на иранска нуклеарна постројења.

Вашингтон данас од Нетанијахуове владе тражи да смањи трговину са Кином, али то нема никакве везе са Блиским истоком, Голаном, Западном обалом или Јерусалимом.

Трампова одлука о Голану обесмишљава све међународне споразуме и принципе, али није прва. Амерички председник је децембра 2017. саопштио да ће – супротно пракси свих својих претходника – амбасаду САД из Тел Авива преселити за Јерусалим, признајући га као јединствени главни град Израела, што је остварио шест месеци касније узрокујући бес Палестинаца који источни део града виде као престоницу своје будуће државе.

Амерички председник обрадовао је земље Залива и Египат одлуком да САД једнострано повуче из нуклеарног споразума с Ираном, али је сада успео да и своје арапске савезнике и ривале уједини у противљењу одлуци да Израелу призна суверенитет над Голанском висијом.

Арапски лидери окупљени на самиту у Тунису најавили су нацрт резолуције којом би Савет безбедности УН осудио Трампову одлуку, као и иницијативу да тај потез размотри Међународни суд правде. Исто то тражи и Сирија, чије је чланство у Арапској лиги суспендовано 2011. у време избијања грађанског рата.

Арапи још не могу да постигну консензус о повратку Сирије, али то што су у одбрану Дамаска стале многе арапске земље које уз подршку Вашингтона осам година траже рушење режима Башара ел Асада, последња је потврда серије промашаја Трампове блискоисточне политике. „Апсолутно одбијамо било какву меру која погађа сиријски суверенитет над Голаном”, изјавио је саудијски краљ Салман.

У истом фронту окупљене су арапске државе које се дубоко разилазе око природе арапског пролећа, утицаја Ирана у региону, око Ирака, рата у Јемену, сукоба у Либији, нереда у Алжиру и Судану, које су подељене због сукоба око Катара...

У завршном коминикеу из Туниса 22 арапске државе такође су подржале давнашњу саудијску иницијативу Земље за мир, одбијајући сваку иницијативу која није у складу са резолуцијама УН, што би могло да се односи на давно најављен Трампов мировни план свеобухватног мира у региону назван „послом века”, који се још крије по вашингтонским фиокама.

Амерички председник својом политиком свршеног чина активно одмаже Арапима да поврате територије које су им узете у рату, док Израелцима помаже да не дођу до мира.