Бувљи хаос у Панчеву

Панчево – Право је чудо како до сада нико није страдао на делу магистрале који води од Панчева ка Ковину где се до драматичних размера раширила пијаца половне робе. Миле шлепери, тешки камиони, цистерне пуне горива за оближње бензинске пумпе, комби возила и аутобуси са туристима. Гурају се продавци са колицима пуним натоварене робе, пешаци међу паркираним аутомобилима, запреге. Километри робе наслагани су на мушемама, шаторским крилима, склепаним тезгама дубоко зашлим на коловоз. Траје права опсада ободних делова насеља Тесла и Стрелиште, па чак и пружног прелаза. Тако је сваког викенда, мада окупација овог дела града почиње дан раније.

„Мука ми је кад помислим на викенд. Имам двориште, хоћу да се тада одморим, али годинама је то овде немогуће. У суботу поподне довлаче тезге, чаршаве, шире најлоне на којима продавци спавају, како би дан раније ухватили најбоље место, а сабајле распремају робу. Има свакаквог бофла, али и намештаја, беле технике, пољопривредних машина, па нас сасвим заграде. Не можеш из куће да изађеш. Никоме не смеш ништа да кажеш јер има ту свакаквог света”, прича Милан Павловић, први комшија старог бувљака и додаје да ни ту није крај мукама, јер се до уторка, док „Хигијена” не почисти гомиле заосталог ђубрета, овде тешко живи од смрада.

Бувљак ради деценијама, а стање је из године у годину све горе. Ни отварање новог затворског комплекса, најмодернијег у региону, на истој траси пута, није зауставио ширење овог бувљег хаоса. Епицентар неописивог панчевачког викенд-хаоса је зими каљава, а лети прашњава пољана, са које се на обе стране у дужини од неколико километара ка Ковину и Смедереву и на другу страну ка центру града, протеже непрегледна штрафта стотине тона робе – од игле до локомотиве.

Вишегодишњу битку која је одавно измакла контроли воде углавном саобраћајци, некада и уз асистенцију „паука”, који више не свраћа, јер не може да се пробије кроз гужву. На терену су понекада и припадници комуналне полиције, који склањају људе са пута или пруге пре свега због њихове безбедности. Али комунални инспектори у оваквој ситуацији, заиста мало могу да ураде. Решење је налажење нове, пригодније локације.

У Градској управи наглашавају да је безбедност грађана озбиљно доведена у питање, свесни су социјалног аспекта и да се овакав комунални неред не може толерисати. Али, дуго ова тема није била предмет интересовања надлежних, још од времена када се размишљало о измештању старог бувљака на други крај града и простор поред новог бувљака, званичног назива Робна пијаца „Аеродром”. Ту би како „Политика”, сазнаје, требало да буде ограђен простор, па и да од ове трговине у експанзији приходује градска каса, наплатом симболичних педесетак динара за продајно место. Остаје ипак, на неорочено, отворено питање – куда ће стовариште огрева, тоне старе робе и стотине продаваца који са сумњом коментаришу намере и разлоге њиховог пресељења.

„Овакву пијацу има сваки велики град. Нисмо то ми измислили. Нико овде није због беса, ни ми који узмемо неки динар, ни народ који овде дође да прође јефтиније. Ако нас отерају, више бувљака неће бити, прича један трговац половном робом, док је колега са тезгом до њега сигуран да је неко бацио око на ову атрактивну локацију.

Панчево поред старог и новог има и најновији бувљак који активније битише већ неколико година. И он лепо ради, па сви који не могу да дочекају недељни пазарни дан, време прекраћују у самом центру града, поред Зелене пијаце, на платоу иза зграде Историјског архива.