Опасно самоникло биље

Са лепим временом заљубљеници у биљке које се користе у исхрани крећу у природу како би убрали оне за које мисле да су лековите и јестиве, а уједно откидају гране одређених дрвећа због декорације простора. Дешава се да погреше и уберу „лажне” биљке, које могу да буду и отровне због чега заврше у ординацији лекара. Треба знати да све биљке које се сврставају у отровне немају подједнак степен токсичности, што зависи од врсте и интензитета активних материја биљке. Када се прогутају веома отровне биљке, изазивају тешка тровања која, ако се не укаже помоћ, могу да доведу и до смрти. На срећу, много је више биљака које садрже отровне састојке који су, ипак, мање токсични па су и оне мање опасне. Тровања су најчешћа у пролеће и лето, када могу бити и масовна.

Професор др Славица Вучинић, начелница Националног центра за контролу тровања Војномедицинске академије, појашњава да људи треба да знају да је на пример дрво тисе цело отровно, док цвет багрема није токсичан, али отровних састојака има у целој биљци.

– До тровања најчешће долази случајно, из неопрезности или незнања, заменом неотровних биљака са онима које су токсичне. Симптоми тровања зависе од врсте биљке. Најчешће тегобе су мучнина, болови у желуцу, повраћање, након чега, услед избацивања садржаја, долази до олакшања. У тежим случајевима симптоми су различити у зависности о којим се састојцима ради. Поред гастроинтестиналних поремећаја може доћи до отежаног дисања, вртоглавице и многих других тегоба. Потребно је потражити лекарску помоћ – додаје др Вучинић.

Она напомиње да се људи у жељи да се хране здраво прибегавају исхрани којој додају самоникло биље. Али, могу да погреше тако што ће заменити праву биљку лажном.

Један од примера је биљка мразовац, који се сматра и биљним арсеником. Мразовац се често замени сремушем, самониклом биљком, луковицом широких, јестивих листова, благог али препознатљивог мириса на лук. Зато се не саветује да се бере без доброг знања. Мразовац садржи антимитотик који блокира митозе спречавањем синтезе ДНК. Када се отрују њиховим конзумирањем, људи пролазе кроз три фазе. Прво се јављају мучнина, повраћање и пролив, а друга фаза се јавља након једног до три дана и манифестује се срчаном слабошћу, аритмијама, бубрежном слабошћу, оштећењем јетре, респираторном инсуфицијенцијом, поремећајима функције костне сржи, смањењем крвних лоза, посебно леукоцита. Трећа фаза наступа након пет до седам дана с повећањем броја леукоцита, што значи да се пацијент постепено опоравља.

– У последњих неколико месеци у нашем центру смо имали три пацијента због тровања са мразовцем. Сва тровања су била тешког степена, а на примену интензивних мера лечења завршена су опоравком. Регистровали смо и 11 тровања у околним земљама са пет смртних случајева у протеклих неколико месеци, што указује да се мора што пре скренути пажња на опасност од самониклих биљака у исхрани. Последњих година, откако се зна да је моћан антиоксиданс, сремуш постаје све популарнији па су грешке са заменом другим биљкама честе. При томе постоји разлика и у станишту сремуша и мразовца. Док сремуш расте у листопадним шумама, мразовац расте на ливадама и ободима шума, никада у сенци или шуми – напомиње др Вучинић.

Наша саговорница истиче да је луковица сремуша дугуљаста, узана, обавијена прозирним, белим или жућкастим омотачем, а мразовца је кртоласта, обавијена готово црним, љуспастим омотачем. Листови су им веома слични. Основна разлика је да једино листови сремуша, када се протрљају, имају карактеристичан мирис на бели лук. Треба имати на уму да сремуш цвета у рано пролеће, а мразовац у јесен.