Крај немачког економског бума

КЕЛН - Водећи економисти сматрају да је дошао крај великог економског бума у Немачкој, а економски институти значајно смањују прогнозе раста за ову годину, док индустрија већ бележи мање наруџбина, наводи Дојче веле.

За текућу 2019. годину водећи институти у Немачкој су прогнозирали раст бруто домаћег производа од само 0,8 одсто, а пре само неколико месеци очекивали су 1,9 процената.

„Узлет немачке економије је завршен“, каже заменик председника Института за економска истраживања Хале Оливер Холтемелер, представљајући најновију заједничку анализу неколико водећих института. "Ипак, сматрамо да је опасност од изражене рецесије за сада ниска", додаје.

За 2020. годину стручњаци и даље предвиђају раст од 1,8 одсто. Анализу су урадили институти у Есену, Берлину, Минхену, Килу и Халеу.

Ако дође до нерегулисаног изласка Велике Британије из Европске уније, односно тзв. тврдог Брегзита, економски раст у Немачкој вероватно ће бити "знатно нижи" него што се раније процењивало, како у овој, тако и у наредној години, сматрају економисти.

Они такође уочавају ризике и у нерешеном трговинском спору између две највеће светске економије, САД и Кине. На националном, немачком нивоу, привреду успоравају несташица квалификованих радника, проблеми с испорукама роба и потешкоће у аутомобилској индустрији.

Упркос растућој забринутости, министар економије Петер Алтмајер очекује да ће се економска ситуација ускоро поправити.

"Успоравање макроекономских кретања које је забележено у другој половини 2018. постепено ће се превазићи касније током ове године", рекао је Алтмајер након објављивања заједничке дијагнозе стручњака.

"Економија ће ове године поново оживети, али без високе динамике коју смо имали последњих година“, рекао је тај политичар Хришханско-демократске уније (ЦДУ), наводи ДВ.

"Немачка економска политика такође ствара ризике, на пример, оптерећујући дугорочну стабилност законског пензијског осигурања значајним бенефицијама, које неће моћи да се финансирају приходима од доприноса“, критикују институти.

То указује на повећање пореза које ће Немачку учинити мање атрактивном за инвестиције, па би политика зато, саветују економисти, требало више да се усмери на побољшање услова за инвеститоре.

Очекује се додуше наставак раста запослености, али успоренијим темпом. Број запослених ће се до 2020. године повећати на 45,5 милиона, што би било око 700.000 више него у 2018. У истом периоду, очекује се смањење броја незапослених на 2,1 милион.

Упркос слабијем расту економије, стручњаци очекују и наставак великог суфицита у државној каси. У текућој години, плус би требало да буде 41,8 милијарди евра, а 2020. нешто мањи - 35,6 милијарди евра.

Оваква заједничка дијагноза стручњака обично служи савезној немачкој влади као основа за сопствене прогнозе, а то затим чини и основу за процену пореза. Влада је скоро преполовила своју процену за ову годину на 1,0 одсто, а у наредној години очекује раст од 1,6 процената, преноси ДВ.

Истовремено, Савезно министарство привреде саопштило је да је немачка индустрија у фебруару имала неочекивано највећи пад у периоду нешто дужем од последње две године.

Наруџбине унутар Немачке у фебруару су пале за 1,6 одсто, док су иностране пале чак за шест процената. Посебно су се смањиле наруџбине из земаља ван еврозоне, и то за 7,9 одсто.

Министарство је саопштило да са слабијом потражњом треба рачунати и у наредним месецима, због лоше глобалне економије, трговинских сукоба и Брегзита.

Неки струцњаци полажу наде у Кину, јер она је смањила ПДВ и најавила милијарде инвестиција у инфраструктуру.

"Све зависи од тога колико ће потрајати док те подстицајне мере кинеске владе буду имале позитиван учинак на Европу“, оцењује главни економиста ВП банке Томас Гицел. Кина је најважнији трговински партнер Немачке, наводи Дојче веле а преноси Танјуг..