Волонтерски дух радних акција

Некада су изградили пруге Шамац–Сарајево, Брчко–Бановићи, Нови Београд, пругу Београд–Бар, хидроцентралу Ђердап, ауто-пут „Братство и јединство”. Међу старим акцијашима из времена СФРЈ био је данас седамдесетдвогодишњи проф. др Момчило Талијан, који са ветеранима буди акцијашки дух младих генерација. Наследници ударника са великих градилишта, додуше, не граде нове хидроцентрале и велика градска насеља. Њихов активизам заснива се на сађењу дрвећа, чишћењу школских дворишта, али и изучавању вештина новог времена, као што је аплицирање за средства из домаћих и међународних фондова. Прављење логорских ватри и дружење се подразумевају.

Председник Савеза удружења учесника омладинских радних акција Србије (СОРАС) Момчило Талијан тврди да се све више младих прикључује ветеранима.

– Основали смо Савез удружења да се ми старији дружимо, али је основна сврха да оживимо радне акције. И успели смо да покренемо младе у многим градовима Србије. Организовали смо две мини-акције на Копаонику. Прва је била „Еко ора”, коју је финансирало Министарство екологије. Млади су садили саднице и имали низ еколошких радионица. На Копаонику је било 36 омладинаца који су сада лидери у својим локалним самоуправама, као наши наследници – каже стари акцијаш.

Друга акција организована је у Царичином граду код Лебана. Тамо је било 70 омладинаца, студената високих школа и ђака из Јабланичког округа. Садили су тује као живу ограду и чистили околину, учили се вештини камповања, правили логорску ватру и организовали културно-уметнички програм око ње. И, наравно, неки нови клинци певали су неке нове песме. Али, учили су и како се израђују пројекти за добијање новца из разних страних и домаћих фондова и буџета.

– Иако радних акција организованих од стране државе данас нема, спроводе се акције у сарадњи са локалним самоуправама. Заблуда је да су млади незаинтересовани за добровољни рад. У време мајских поплава 2014. године, као и и у време земљотреса у Краљеву, показало се да су веома заинтересовани да помогну, посебно у кризним ситуацијама – напомиње Талијан.

Управо зато, у СОРАС-у су покренули иницијативу да њихове волонтерске јединице буду и званично препознате као партнер Сектора за ванредне ситуације МУП-а. Како „Политика” сазнаје у МУП-у Србије, идеја је да се акцијаши артикулишу као субјекат заштите и спасавања од значаја за Републику Србију. МУП, наиме, сматра да треба омасовити цивилну заштиту, па је и оваква иницијатива више него добродошла, објашњава „Политикин” саговорник из врха Министарства унутрашњих послова.

Талијанов заменик Јовица Станковић је акцијаш од своје осме године. На Савезној омладинској радној акцији „Крагујевац 76” био је водоноша, када се уређивало корито реке Лепенице са притокама. Станковић је касније учествовао на више савезних омладинских радних акција, у саставу омладинских радних бригада Војне гимназије и Војне академије копнене војске. Сасвим логично, јер је Станковић потпуковник Војске Србије. Био је и инструктор за добровољно организовани рад у ЈНА и члан председништва Организације за добровољно организовани рад у Савезу социјалистичке омладине Југославије у ЈНА. Он је, заправо, акцијаш и официр.

Станковић објашњава да данас омладинци раде на уређењу јавних површина, школских дворишта и вртића, помажу деци са посебним потребама, ангажовани су на пошумљавању и едукацији младих. Млади нису плаћени и чак улажу сопствена средства за рад и освежење.

– Младима треба прићи и објаснити им колико је корисно да раде за заједницу и за себе лично, посебно развијајући међусобна познанства и дружење. На овакав начин смањује се малолетничка делинквенција – указује Станковић и наглашава да жеља акцијаша да граде велике објекте, као некад, није утопија. Наиме, каже да млади акцијаши желе да се укључе у изградњу стамбених и других објеката од друштвеног интереса.