Амфилохије предводио литургију

Патријарх Павле, иако не председава „црквеној скупштини”, још „се пита” у СПЦ. Сабор не може да „замрзне”, али ни да ограничи власт патријарха. Како каже др Миодраг М. Петровић, стручњак за канонско право, власт патријарха као поглавара СПЦ остаје и даље недодирнута, иако га Свети синод замењује.

„Позивајући се на члан 62 Устава СПЦ, Свети синод не укида патријархову власт, већ га због трајније спречености у обављању послова замењује, али у ограниченом обиму”, објашњава Петровић.

Дакле, у одсуству патријарха, Сабор не може да доноси црквенозаконске прописе, уредбе и начелне одлуке. Како каже Петровић, то значи да „црквена скупштина” у оваквом положају не може да повећава број чланова Светог синода, бира нове епископе или их премешта са епархије на епархију. Такође, како истиче овај научни сарадник Српске академије наука и уметности, Сабор не би могао да спроводи арондацију (дељење) епархија, али и да доноси нове одлуке, рецимо, о начину служења свете литургије.

„Сабор може само да констатује неке ствари, али не може да доноси пресудне одлуке које се одражавају на живот и организацију цркве. Уколико би Сабор због хитне и неодложне потребе, као што то предвиђа 63. члан Устава СПЦ, морао да донесе неку од таквих одлука, да би била пуноважна, патријарх би морао да је потврди. У овоме се види формално ограничење патријарховог заменика, јер нема власт да оснажи те одлуке како би добиле трајнији карактер. У случају да је патријаршијски престо упражњен, такве одлуке би морале да сачекају да се новоизабрани патријарх са њима сагласи”, наглашава Петровић.

На наговештај да ће још једна саборска делегација покушати да од Војномедицинске академије добије потврду о радној неспособности патријарха како би се отворио пут изборима у цркви, Петровић каже да за то нема утемељења у канонима и Уставу СПЦ.

„То је штетно умовање појединих епископа и немају оправдање да то чине. У случају блаженопочившег патријарха Германа је то изнуђено да би се заобишао канонски поредак у цркви“, подсећа Миодраг Петровић.

Да подсетимо, епископи су тек трећег дана рада разрешили проблем ко ће председавати Сабору. На сајту СПЦ појавило се саопштење у којем се каже да сходно члану 62 Устава СПЦ „црквеној скупштини“ председава митрополит црногорско-приморски Амфилохије: „Услед спречености Његове Светости Патријарха српског Г. Павла који се већ дуже времена налази на лечењу на Војномедицинској академији у Београду, Свети архијерејски синод је, сходно наведеном члану Устава, преузео на себе сву власт, дужности и обавезе Српског патријарха. Сходно истом члану, председавање Светим архијерејским сабором, односно Синодом, преузима најстарији по производству члан Светог архијерејског синода митрополит”.

(/slika2)Чињеница да је руковођење Сабором преузео најстарији по производству митрополит у Светом синоду могла би се условно упоредити са ситуацијом као када би председник владе председавао парламенту. Петровић, који је са старословенског превео и приредио први том „Законоправила” Светог Саве, законског споменика из 13. века, истиче да није канонски да онај ко председава у Синоду председава и у Сабору.

„Канонско начело и пракса цркве говоре да Сабору у одсуству патријарха председава најстарији по производству митрополит, или епископ у помесној цркви, а то је у СПЦ митрополит загребачко-љубљански Јован. Заправо члан 62 Устава СПЦ је мањкав у односу на претходни члан 61, јер је, ваљда, омашком испуштено да се понови формулација да патријарха замењује ’најстарији по производству митрополит члан Сабора, односно Синода’. На основу тога је изведен закључак да уместо најстарији архијереј по части у Сабору, најстарији у Синоду председава црквеној скупштини чиме се нарушава поредак у цркви”, упозорава Миодраг Петровић.

Жељко Которанин, такође добар познавалац црквеног права, тврди да је ступањем на снагу члана 62 Устава СПЦ посредно потврђено постојање „ванредног стања” у СПЦ. Свети синод је зато дужан да обавести не само све архијереје већ и да писмено упозна председника државе, председника владе и председника парламента да је преузео власт патријарха.

„Владике очито нису хтеле да председава митрополит Јован, па су омашку у члану 62 искористили да Синод председава Сабору. Нисам неки присталица митрополита Јована, али овде је његово право угрожено, тако да је ово својеврстан ’црквени пуч’”, сматра Которанин подсећајући на члан 7 Устава СПЦ у којем се каже да су у управљању црквом правила васељенских, апостолских и помесних сабора испред прописа овог устава.