Власти РС у сукобу с кладионичарима

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Да је живот за многе лутрија, могло се видети по политичкој температури коју је у Републици Српској подигла најава законског уређења клађења. Али тема вишедневне полемике власти, опозиције и приватника није забрињавајући тренд отварања нових кладионица, чији праг прелазе све млађи људи, већ то ко ће у целом послу имати пресудну улогу у додели лиценци и, најпре, у расподели новца.

Када су у власти прелистали статистику из протеклих година и запазили да су разне врсте клађења све занимљивије грађанима, дошли су на идеју да се ова област централизује у Лутрију РС, а приређивачи, уместо паушално, опорезују и по основу прихода и да притом буду увезани у систем уз онлајн контролу пословања, што досад није био случај.

Власнике кладионица то је забринуло. Закупљивали су простор у медијима и нудили своју математику. Бринули су се за то како ће мноштво људи остати без посла и тврдили да намере власти нису часне. Из Владе РС одговарали су да неће подлећи лобијима.

Закон је уз бурну расправу ипак усвојен, и то по хитном поступку. Још током усвајања дневног реда, у Скупштини РС говорило се да непрестано звоне телефони и стижу мејлови, што су власти РС описивали као лобирање да се закон заустави.

Власници кладионица, или приређивачи игара на срећу, тврде да ће се на крају све обити о главу домаћим приређивачима. Тврдили су да ће цех платити хиљаде запослених радника. Власти, опет, уверавају јавност да ће увођењем реда у ову област обезбедити више новца за државну касу, али и бољи положај Лутрије РС, која је у власништву РС.

Јер, Република Српска годишње од игара на срећу опорезује нешто мање од 15 милиона евра. Власти верују да ће РС после нових законских решења убирати – двоструко више новца.

У Српској има више од 1.000 кладионица, 440 аутомат клубова са више од 5.300 аутомата и близу 1.100 локација на којима се приређују електронске игре на срећу. Тим подацима свакако би се могли позабавити социолози, али властима је то тек сведочанство тога да ова област није исправно опорезована.

У Српској послују 32 приређивача који приређују спортско клађење, аутомат игре, електронске игре и интернет игре на срећу. Дан пре скупштинске дискусије, у знак протеста већина приватних приређивача у Републици Српској затворила је пословнице. Тиме су, како су навели, желели да укажу на лоше стране новог закона. Тврдили су да би, ако овај закон буде усвојен, врата могли затворити трајно, чиме ће директно бити угрожено око 2.500 радних места. Како су известили медији, осим повећања пореза, у неким сегментима и за 20 пута, понајвише им је, заправо, спорна одредба према којој ће изгубити право на организовање електронских игара, у чији развој су, кажу, уложили велика средства.

Власници кладионица испричали су да већина кладионица живи од електронских игара, а да им по новом закону то неће бити омогућено, јер ће то право, како кажу, имати само Лутрија РС. У Влади РС то виде као „јачање улоге Лутрије РС и обезбеђивање њеног равноправнијег положаја у односу на приватне приређиваче, јер је до сада, имала право да организује само лутријске облике игара”.

Власти кажу да у свим земљама у окружењу, лутрија има најзначајнију улогу и да приређује највише игара на срећу, те да у појединим државама државна лутрија има монопол у тој области, јер то није могуће у приватној режији. Опозицији је посебно био споран члан закона по којем игре на срећу, заједно и у сарадњи са Лутријом РС, може организовати и други пословни субјекат. То им је будило сумњу у намеру да се погодује одређеним интересним групама „блиским власти”, којима би на овај начин уз дозволу Лутрије РС био омогућен монополски положај на тржишту.

Власти, пак, тврде да неће бити „фаворизовања предузећа блиским властима” и да ће они који тренутно приређују игре на срећу то моћи да наставе да раде, али у сређенијем систему. Део опозиције приметио је да ће тек примена закона показати да ли ће бити тако, али су похвалили то што ће се део прикупљеног новца усмерити у подршку наталитету.

У Влади РС наводили су да је РС једина у региону која није уредила ову област и да је Федерација БиХ утростручила приходе од игара на срећу који, како каже, сада износе 75 милиона евра.